Kriza otkriva psihološki jaz između severa i juga Evrope
Kako pritisak finansijske krize otkriva psihološki jaz između severnih i južnih članica Evropske unije, stereotipi o stanovnicima evropskih zemalja sve se češće mogu čuti u njihovom političkom diskursu.
Analitičari kažu da ovaj razdor evrozonu ugrožava u istoj meri kao kamate i deficiti. „Nacionalna ozlojeđenost u Evropi podiže se na dramatičan nivo,“ rekao je Vinsent Forest, ekonomista iz Londona koji radi za analitičku kompaniju Economist Intelligence Unit.
„Tako dugo rešavajući ekonomsku krizu, Evropljani stvaraju političku i društvenu krizu,“ dodao je on.
Protekle tri godine 17 zemalja evrozone bave se dugovima – dok neke zemlje posrću pod teretom, druge diktiraju kako da se problem reši.
Nad celim regionom nadvija se sve veća recesija, a glavnim žarištima, Španiji i Italiji, preti finansijski slom koji bi mogao razoriti 13 godina staru evrozonu i poremetiti globalnu ekonomiju.
Strahovanja su sve veća da će Španija poći stopama Irske, Grčke, Portugala i Kipra, te tražiti paket spasilačkih kredita. I Italiju čeka težak zadatak istovremenog kontrolišanja ogromnog duga i suzbijanja ekonomske krize.
Španija će uskoro dobiti spasilački kredit vredan do 100 milijardi evra za svoj bankarski sektor od drugih zemalja evrozone, a Nemačka se smatra za tvorca strogih uslova o vladinom trošenju i porezima pod kojima je zajam odobren.
U Grčkoj, gde kriza vlada pet godina, Nemačka se doživljava kao neumitna sila koja insistira na sve više smanjenja u budžetu, zbog kojih sve više Grka ostaje bez posla.
Grčki političari i novinari čak su aludirali na Treći Rajh, raspirujući gnev javnosti na Nemce.
Italijanski karikaturisti objavljivali su vulgarne crteže nemačke kancelarke Angele Merkel, a u ponedeljak je dnevni list „Stampa“ objavio članak s pežorativnim izrazom za Nemce, citirajući izreku da Nemci vole Italijane, ali im se ne dive, dok se Italijani dive Nemcima, ali ih ne vole. O takozvanom Četvrtom Rajhu pisao je i Il Giornale.
Nemačka je od svih zemalja evrozone najviše insistirala na sprovođenju štednje, upozoravajući da izbavljanje prezaduženih država nosi opasnost „moralnog hazarda“, pojma u ekonomskoj teoriji koji znači sklonost većem izlaganju riziku ako neko drugi snosi posledice tog rizika.
U januaru je uticajni nemački nedeljnik „Spiegel“ objavio autorski tekst o potonulom brodu za krstarenja „Konkordija“, čiji je kapetan pod istragom zbog ubistva iz nehata i napuštanja broda na kome su se još nalazili putnici.
„Da li vas čudi da je kapetan Italijan?“ stajalo je u tekstu, praćeno pitanjem da li čitaoci mogu da zamisle kapetana Nemca ili Britanca kako napušta svoj brod. Ovaj tekst je izazvao žestoko negodovanje u Italiji.
Dok je glavna motivacija za ujedinjenu Evropu istorijski bila želja da se Nemačka drži na uzdi posle dva svetska rata, kada je Zapadna Nemačka je bila velika zagovornica jedinstva, danas Nemačka prva koči zamisao da zemlje evrozone stave resurse na gomilu i izdaju zajedničke evroobveznice, koje bi produbile evropsko jedinstvo i ublažile krizu.
Ima i onih koji zagovaraju prevazilaženje razlika u korist evropskog jedinstva. Francuski predsednik Fransoa Oland traži popuštanje mera štednje koje se nameću zemljama koje druge članice EU „vade“ iz dugova.
Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, koji predsedava Evrogrupi, savetu finansijskih ministara evrozone, upozorio je u intervjuu nemačkoj televiziji u ponedeljak da „evropska integracija ostaje veoma krhak poduhvat“.
On je takođe rekao da „ono što smo mislili da smo konačno zakopali brzo ponovo izbije“, dodavši da je „istorija prisutna“ i da moramo „jedni s drugima pažljivo da postupamo“.
