Promene u evrozoni nose višestruke posledice za Srbiju
Scenario raspada evrozone, kao posledica krize javnog duga u pojedinim članicama nije verovatan, iako ga ne treba u potpunosti isključiti, a izvesno je da će Evropska unija (EU) pretrpeti promene, ocenili su stručnjaci.
Posledice, koje će usled krize zemalja EU podneti Srbija su, pre svega, niske perspektive za rast izvoza, povećanje kamatnih stopa i smanjen priliv investicija, ocenili su ti stručnjaci za Tanjug.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić istakao je da u ovom trenutku niko u evrozoni ne brine mnogo o Grčkoj jer su sve oči uprte na Italiju i Španiju zbog veličine tih ekonomija i težine negativnih procesa koji mogu od njih da poteknu. Italija je treća, a Španija četvrta po veličini nacionalna privreda među 17 članica evrozone.
Po Đukićevom mišljenju, odlazak Grčke iz evrozone ne može teći lako, tećiće fazno i u tom sklopu, valja očekivati da početkom 2013. budu dobijeni jasni signali kako bi se dinamika izlaska, ne samo Grčke, već mogućih i novih kandidata, odvijala. Đukić je napomenuo da dokumentima Evropske komisije nije predviđena procedura istupanja iz evrozone, ali će, po njegovom mišljenju, pod pritiskom dužničke krize morati da bude operativno razrađena. On kaže da ima ndicija da neće biti zatvorena mogućnost da zemlje, poput Grčke, ponovu uđu u evrozonu kada ispune određene kriterijume.
– Gledano striktno po ekonomskim kriterijumima, apsolutno je neodrživo da evrozona ne pretrpi suštinske promene zbog nepomirljivih razlika u nivou konkurentnosti privreda, pre svega produktivnosti rada – istakao je Đukić.
Tim zemljama, kao i onima koji su ih kreditirali, smatra Đukić, vratila se kao bumerang činjenica da je veštački niskim kamatnim stopama, samo podsticala potrošnja, pri čemu nije bilo nikakvih signala na dugi rok da će te zemlje moći iz deviznih priliva da servisiraju te obaveze.
Đukić smatra kako druga stvar koju treba imati u vidu, jeste da će ovu godinu evrozona završiti sa negativnim ekonomskom rastom, što automatski znači da će situacija na kreditnim tržištima biti veoma nepovoljna.
– To znači nema dovoljno kvalitetnih klijenata, a s druge strane, banke se maksimalno uzdržavaju od plasmana. To je ta klackalica od koje zavisi, pre svega, privredni rast u 2013. Dokaz za to jeste da banke uporno, i pored ekspanzivne monetarne politike, sve više povećavaju količinu koju deponuju kod Evropske centralne banke – rekao je Đukić.
Đukić je ukazao da Srbija trpi po dva osnova negativne posledice produženog dejstva dužničke krize.
Prva je da je perspektiva za rast izvoza iz Srbije gotovo nikakva, sem onoga što se najavljuje za proizvodnju „Fijata“, ali treba imati u vidu da, u uslovima zaoštrene krize, sve više kompanija najavljuje nova zatvaranja fabrika u Evropi zbog smanjene tražnje, naveo je on. Otuda su, po Đukiću, što se tiče izvoza iz Srbije, jedina perspektivna tržišta Srednji i Daleki istok.
– Druga dimenzija gde mi snosimo negativne posledice, to je da nema nikakvih indikatora da će kamatne stope na kreditnim tržištima biti smanjene, naprotiv, one će samo biti povećavane, pogotovo za rizične grupe zajmotražilaca, poput Srbije – primetio je Đukić.
– Perspektive su da će u 2013. doći do samo blagog oporavka privrede evrozone, što znači da je govoriti o nekakvom ekonomskom rastu kod nas potpuno neutemeljeno – zaključio je Đukić.
