Tokio: Šta se događalo uoči nuklearne katastrofe u Fukušimi
Na video snimcima objavljenim u ponedeljak prvi put od nuklerane katastrofe u Fukušimi, marta prošle godine, prikazan je šef nuklearne centrale kako viče „Imamo veliki problem, veliki problem“, nakon što je došlo do eksplozije u zgradi gde je bio reaktor broj tri.
Taj snimak je bio među 150 sati snimljenog materijala razgovora tokom prvih dana nuklearne katastrofe koja je zadesila 11. marta 2011. nuklearnu centralu Fukušima Daići nakon razornog zemljotresa i cunamija, koje je danas objavila operator centrale Tokijska električna kompanija za struju.
Na snimcima su prikazani napeti razgovori i razmene mišljenja zvaničnika kompanije koji su nastojali da umanje i kontrolišu posledice štete nakon što je cunami onesposobio sistem za hlađenje u nuklearki i izazvao topljenej reaktora i eksplozije.
Među najnapetijim situacijama je i snimak zabeležen 14. marta kada je u zgradi gde je bio smešten reaktor boj tri, došlo do eksplozije zbog narasle količine vodonika.
Na snimku se vidi šef postrojenja Masao Jošida kako hitno izveštava o eksploziji šefove TEPCA u direkciji u Tokiju, 200 kilometara od Fukušime.
„Direkcijo, direkcijo! Imamo veliki problem, veliki problem!“ povikao je Jošida tokom telekonferencije. Reaktor broj tri, možda je u pitanju para, imali smo eksploziju! 11,01 sati“, rekao je on slomljenim glasom.
Smireni muški glas iz direkcije TEPCA: „11,01 sati. Primljeno. Hitna komunikacija“, prenela je agencija AFP.
„Oni na terenu moraju da se povuku, da se povuku!“, rekao je drugi muški glas iz direkcije.
TEPCO je danas nevoljno objavio 150 sati video snimaka sačinjenih od 11. do 15. marta 2011. pod pritiskom ministra industrije Jukio Edanoa.
Japanski premijer Naoto Kan je takođe viđen kako žuri u direkciju TEPCO da izrazi nezadovoljstvo kako je nespretno vođena kriza u Fukušimi.
Kompanija je prvo odbijala da objavi snimke tvrdeći da su oni samo za internu upotrebu i pored zahteva medija i stručnjaka koji su govorili da video snimci treba da se objave kako bi javnost mogla da analizira kako je rukovano akcidentom.
Od emitovanog materijala 50 sati je sa zvučnim zapisima, a ostalih 100 je bez zvuka.
