Umesto u čuvanje dragocenih knjiga u Narodnoj biblioteci ulaže se u kafiće
Zaposleni u obnovljenoj Narodnoj biblioteci Srbije, se, kako pišu Novosti, pitaju da li je bilo potrebno uložiti četiri miliona i tri stotine hiljada evra za nešto što čak ni polovično nije privedeno kraju.
Ovo velelepno je zdanje moderne arhitekture i dizajna, barem onaj deo vidljiv građanstvu, od čijih se poreza godinama odvajalo za njenu rekonstrukciju ima po pisanju beogradskog lista manje svetlu stranu.
Očekivalo se da će veliki deo investicija biti utrošen na opremanje depoa u kojima se čuvaju dragocena književna dela, ali i kupovinu neophodne opreme za odeljenje za konzervaciju i restauraciju, kao i preko potrebnih polica za knjige. Umesto toga Biblioteka je dobila moderne kafiće, stolice od punog drveta teške po četrdeset kilograma, specijalne podne prekrivače tkane od najmodernijih vlakana…a knjige i dalje čame u neuslovnim depoima.
Zbog loše klimatizacije, neprocenjivo vredan knjiški fond prepušten je na milost i nemilost visokim temperaturama, pišu Novosti. Počasno mesto, u bezbednoj hladovini, sa desne strane ulaza u hram knjige, postoji slika napravljena od isečenih i skuvanih tomova nacionalne bibliografije, plaćena deset hiljada evra. Za razliku od nje, dela Šumanovića, Lubarde, Omčikusa, Cuce Sokić… iz bogate kolekcije biblioteke, „kuvaju se“ na vrućini zajedno sa knjigama. Rekonstrukcija najstarije srpske institucije kulture zvanično je završena 12. septembra 2011. kada je Biblioteka svečano otvorena.
„Svesni smo da je država uložila velika sredstva u obnovu pretežno korisničkog dela, ali srce zgrade nije bilo predmet obnove,“ objašnjava, za Novosti, Dejan Ristić, v. d. upravnika Narodne biblioteke koji je na ovu funkciju stupio ubrzo po završetku rekonstrukcije. „Od 24.000 kvadrata rekonstruisano je 6.000, dok 18.000 nije ni taknuto od kada je zgrada sazidana. Najvažniji skladišni prostor Biblioteke u je prilično lošem stanju, dok je obnovljen najmanje bitan deo.“
Prema pisanju lista, naročito su ugrožene stare i retke knjige, koje zahtevaju posebnu temperaturu i vlažnost vazduha. Nalaze se sa ostalom građom, u prostoriji u kojoj je čak i protivpožarni sistem.
Svesni ekonomske krize, a i toga da je država već dosta novca uložila u rekonstrukciju, u Narodnoj biblioteci su nedavno osnovali fondaciju, kako bi prikupili bar deo sredstava za kupovinu neophodne opreme. To je prva naša nacionalna institucija kulture koja uz pomoć dobrotvora pokušava da reši goruće probleme. Ostale, takođe, zaglavljene u beskonačnoj rekonstrukciji, još se nisu odlučile na taj korak. Po rečima upravnika Ristića, prve donacije polako pristižu. Američka ambasada će dati dvadeset šest hiljada dolara za nabavku neophodne opreme za odeljenje konzervacije i restauracije, dok je Alfa banka već dala deset hiljada evra.
