Posle plaćenog odmora NIS-ovci opet na poslu
Bespotrebna halabuka podigla se poslednjih dana oko odluke menadžmenta Naftne industrije Srbije da na plaćeni odmor pošalje oko 390 radnika smeštenih još pre dve godine u posebno ATP odeljenje gde su mahom popisivali imovinu NIS-a.
Iako je reč o egzistenciji zaposlenih, treba reći istinu. A to je da niko iz NIS-a ove zaposlene nije oterao, dao im otkaze, niti ostavio bez plate. Oni će se, posle 45 dana, koliko im zakonski traje plaćeni odmor vratiti na posao. Za to vreme će primati 75 odsto od tromesečnog proseka zarada. Zakon inače predviđa da to bude 60 procenata.
Halabuka je utoliko bespotrebnija ako se zna da je sve pokrenuo nezavisni sindikat Naftagas koji nema reprezentativnost i broji tek oko 26 članova, a koji pri tom otpužuje NIS za mobing. Pri tom nije poznato da je iko od onih koji će otići na plaćeni odmor podneo tužbu protiv menadžmenta žaleći se da su im prava ugrožena.
I nisu. Na osnovu člana 53. Kolektivnog ugovora NIS-a i 116. Zakona o radu, jasno se vidi da je poslodavac doneo odluku po slovu zakona . Dakle, elemenata za mobing nema, a zaposleni u ATP odeljenju morali su znati još 2010. godine kada su tamo premešteni da će se pre ili kasnije zbog prirode posla naći na listi onih koji moraju napustiti NIS.
Mogli su to sporazumno da urade i sada pre nego što će otići na plaćeni odmor, ali nisu, jer ne mogu da se prijave potom na biro rade. A 750 evra po godini staža im ne bi bilo dovoljno da dočekaju penziju. Pitanje je, međutim, koliko će otpremninu dobiti od 2013. godine, budući da Jedinstvena sindikalna organizacija NIS-a o tome još pregovara s menadžmentom.
Sindikat JSO NIS nije uspeo da odgovori menadžment od odluke da zaposlene šalje na prinudni odmor, objašnjavajući da je kompanija odlučno posluje i da je među top pet u Srbiji.
U NIS kažu da se od 2009. godine realizuje se obiman program povećanja efikasnosti poslovanja. Njegov sastavni deo je, između ostalog, kadrovska politika uz poštovanje zakona i uslova Socijalnog programa. Program povećanja efikasnosti poslovanja podrazumeva automatizaciju proizvodnih i servisnih procesa, kao i promenu organizacione strukture kompanije kao nužnu posledicu takvih unapređenja.
Treba imati u vidu činjenicu da je početkom 2009. godine struktura zaposlenih kompanije bila apsolutno nekonkurentna u poređenju s najvećim kompanijama na regionalnom energetskom tržištu. Na dva zaposlena dolazio je jedan rukovodilac, što se ozbiljno odrazilo na efikasnost rada i ukupne troškove kompanije.
U skladu sa uslovima Socijalnog programa u okviru procesa povećanja efikasnosti, a na osnovu odluka nadležnih organa kompanije, 2009. godine počeo je da se primenjuje Program optimizacije broja zaposlenih – program dobrovoljnog odlaska. Program je svim zaposlenima koji su želeli da napuste kompaniju davao mogućnost da dobiju novčanu nadoknadu u vidu jednokratne otpremnine koja, ne samo da odgovara svim zahtevima zakona i odredbama Socijalnog programa, već i premašuje prosečni iznos isplata na tržištu rada Srbije.
Projekat optimizacije broja zaposlenih u kompaniji NIS praćen je radom tranzicionih centara u okviru kojih se zaposlenima koji napuštaju kompaniju daje mogućnost da dobiju pravne i poslovne konsultacije, dodatno obrazovanje, da nauče osnove vođenja malog biznisa ili da pronađu nove poslove . U slučaju da zaposleni ne želi da napusti NIS, kompanija mu nudi premeštaj na druge poslove u novoj organizaciji sa zaradom koja je utvrđena internim aktima kompanije.
Paralelno s procesom optimizacije broja zaposlenih u kompaniji NIS se realizuje projekat povećanja profesionalnih kompetencija zaposlenih i razvoja sopstvenog kadrovskog potencijala, uz stalno nastojanje da se, kroz posebne programe, obezbedi zapošljavanje mladih stručnjaka. Tako je prošle godine u kompaniju primljeno 200 mladih stručnjaka, još 350 je zaposleno u različitim formatima ove godine, a sledeće planirano je zapošljavanje još 500 mladih stručnjaka.
U ovom trenutku Kolektivni ugovor koji je NIS izradio zajedno s reprezentativnim Sindikatima a koji je usvojen u kompaniji u 2011. godini predstavlja jedan od najboljih i najkompleksnijih dokumenata te vrste u balkanskom regionu s pozicije zaštite prava zaposlenih i obezbeđenja uslova za rad. Takođe želimo da istaknemo, da je, uprkos izuzetno složenoj finansijskoj situaciji u kojoj se kompanija nalazila 2009. godine, NIS uspeo da zadrži pakete otpremnina za zaposlene na nivou koji je iznad proseka u zemlji. Danas čak i mesečne isplate zaposlenima koji obavljaju administrativno – tehničke poslove premašuju državni prosek. Na ovaj način NIS želi da zaštiti i stimuliše svoje zaposlene da nastave da unapređuju svoj rad i doprinesu liderskom poslovanju.
U isto vreme NIS svake godine povećava obim investicija u obrazovne programe i programe razvoja karijere. Troškovi kompanije za te namene svake godine se povećavaju dva puta.
Jelena Petrović
