Iz suše uz debeli minus
Ako odluka o proglašenju elementarne nepogode zbog nezapamćenih suša bude doneta, Srbiju očekuju brojni troškovi. Država će u tom slučaju morati da preuzme niz obaveza prema poljoprivrednicima, kojima je visoka temperatura uništila prinose. Prve procene pokazuju da će srpski agrar biti u minusu od oko dve milijarde evra, ali sve muči kako ćemo pokriti sve te izdatke, kada je republička kasa ionako prazna.
Zakon kaže da se u otklanjanju posledica vanrednih okolnosti, kao što su zemljotres, poplava, suša, požar, klizišta, snežni nanosi, grad, životinjske i biljne bolesti, ekološka katastrofa i druge elementarne nepogode, koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju štetu većih razmera, koristi stalna budžetska rezerva. Za 2012. u budžetskoj rezervi bilo je oko 600 miliona dinara. Ta sredstva, međutim, nisu bila dovoljna ni da pokriju troškove ovogodišnjih izbora u Srbiji.
Visoke temperature ovog leta donele su velike muke ratarima, voćarima i povrtarima Srbije. Najveće štete pretrpeli su kukuruz i krompir, čiji će rod u pojedinim krajevima biti manji od 30 do 50 odsto. I kod svih ostalih kultura na oranicama, ali i u voćnjacima i povrtnjacima štete su velike. Kandidat za ministra poljoprivrede Goran Knežević kaže da je očigledno da je suša nanela veliku štetu poljoprivredi i da će rod biti umanjen za 20 do 60 odsto.
– Predložićemo da bude proglašena elementarna nepogoda od suše – rekao je Knežević. – Vlada će, međutim, odlučivati o tom predlogu. Ministarstvo poljoprivrede će predložiti mere oslobađanja zakupa državnog zemljišta, reprogramiranja ili grejs-perioda za subvencionisane kredite, a insistiraćemo kod „Srbijavoda“ i „Vojvodina voda“ da bude ukinuta naknada za odvodnjavanje i navodnjavanje za ovu godinu, kao i da Direkcija za robne rezerve preduzme mere i interveniše na tržištu. Do kraja 2012. u skupštini će biti zakon o podsticaju u poljoprivredi. Očekujemo ceo set sistemskih mera koje će omogućiti da hrana bude jeftinija i prilagodljiva džepu građana.
Prema rečima Milana Prostrana, stručnjaka za poljoprivredu Privredne komore Srbije, država može da pomogne poljoprivrednicima na više načina. Kod subvencionisanih kredita trebalo bi, smatra Prostran, odložiti vraćanje, država može da otpiše ili odloži i plaćanje poreza, a bilo bi dobro obezbediti i povoljnije kredite za nabavku stočne hrane, što bi bio spas za stočni fond.
– Srbija bi mogla i da regresira đubrivo i gorivo za setvu koja sledi za neka dva meseca – ističe Prostran. – Trebalo bi proveriti i bilanse u Robnim rezervama, koje bi mogle da intervenišu i tako ublaže posledice po cene osnovnih namirnica. Imamo dva problema – kako da saniramo štetu od suše, ali i da primirimo cene osnovnih namirnica. Kukuruz je već dostigao cenu od 30 dinara, a pšenica bi mogla da ide i preko ove cene.
Kriterijumi
– Poslednjih 40 godina u našoj zemlji zbog poljoprivrede nije proglašena elementarna nepogoda – kaže Prostran.
– Razmišljalo se 2000. godine, kada je proizvodnja kukuruza pala na 2,9 miliona tona, a prinosi su tokom boljih godina išli i do osam miliona tona. U dokumentima nije jasno precizirano šta znači elementarna nepogoda. Nekada je kriterijum za njeno proglašenje, bilo to kada je uništeno 10 odsto društvenog proizvoda.
