EPS i toplane angažuju privatne izvršitelje za dugove

Elektroprivreda Srbije (EPS) i pojedine toplane u Srbiji angažovaće privatne izvršitelje za naplatu dugova za struju i grejanje, saopšteno je danas Tanjugu u tim preduzećima.

Prvi zahtevi za naplatu duga za struju putem privatnih izvršitelja podneti su u Vojvodini, a za grejanje u Novom Pazaru i Subotici.

Distributivna društva EPS-a svakako će koristiti usluge privatnih izvršitelja da bi naplatili dugove za struju i prvih 690 zahteva već je podnelo Privredno društvo „Elektrovojvodina“ Novi Sad, navode u EPS-u.

Šira aktivnost izvršitelja u skladu sa zakonom očekuje se u narednom periodu, najavljuju iz EPS-a i podsećaju da to preduzeće kontinuirano preduzima mere na naplati svojih potraživanja.

Potrošači struje u Srbiji duguju EPS-u oko 92 milijarde dinara, od čega je dug građana, zaključno sa 1. julom, 47 milijardi, a privrede 45 milijardi dinara.

U tom preeduzeću ističu da redovno preduzimaju mere na naplati potraživanja od kupaca, među kojima su i redovno slanje obaveštenja, opomena, utuženje i isključenje kupaca.

U prvoj polovini ove godine podneto je 53.562 predloga za isključenje na osnovu verodostojne isprave za kupce iz kategorije „domaćinstvo“ i 4.309 predloga za kupce iz kategorije „privreda“.

U kateriji „domaćinstva“ sudovi su usvojili 23.724 predloga, a iz kategorije „privreda“. usvojeno je 2.255 predloga za izvršenje.

Spiskovi za isključenje struje potrošačima se prave prema kriterijumima starosti i visine duga, po tome da li je kupac imao uplate u dužem vremenskom periodu i na osnovu drugih kriterijuma, kažu u EPS-u i podsećaju da ta kompanija stimuliše redovne platiše kroz odobravanje popusta od pet odsto za redovnost plaćanja.

Tu mogućnost iskoristilo je u 2011. godine oko 15 miliona potrošača iz kategorije „domaćinstva“, odnosno prosečno mesečno oko 1,3 miliona kupaca iz te kategorije.

EPS već dugi niz godina daje olakšice kupcima, kao što su popusti za socijalno najugroženije kategorije, za redovnost plaćanja, za racionalnu potrošnju. Takođe su svi kupci, i „privreda“ i „domaćinstva“ imali mogućnost izmirenja duga na rate.

Najbolje platiše su Vojvođani, Beograđani i potrošači „Elektro Srbije“ Kraljevo, a najlošija naplata je u „Jugoistoku“ Niš, navode u EPS-u.

Osim EPS-a povećanu naplatu svojih dugova putem privatnih izvršitelja najavljuju i pojedine toplane u Srbiji, a među prvima su toplane iz Novog Pazara i Subotice.

Predsednik Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić izjavio je Tanjugu da je stvar svake toplane pojedinačno da li će angažovati privatne izvršitelje da bi naplatili dugove za grejanje, što je kako je rekao, zadnje rešenje koje će se primeniti, pre slanja opomena.

On je naglasio je da je to svakako jedna od zakonom predviđenih mogućnosti.

Potrošači u Srbiji toplanama duguju oko 22 milijarde dinara, dok istovremeno toplane duguju za gas i mazut oko 23 milijarde dinara.

Direktor Gradske toplane Novi Pazar Bojan Biočanin rekao je Tanjugu da će od 18. avgusta ta toplana angažovati privatne izvršitelje za naplatu svojih dugova, koji su dostigli 100 miliona dinara.

Prinuđeni smo da iskoristimo sve zakonske mogućnosti jer imamo ogromna potraživanja i da bismo uspeli da se pripremimo za narednu grejnu sezonu, rekao je Biočanin i dodao da će kriterijumi za spisak dužnika kojima će biti poslati privatni izvršitelji biti visina i starost duga, a takvih je oko 20-ak potrošača sa dugovima višim od 200.000 dinara. U Subotici se izvršne presude za naplatu potraživanja komunalnih usluga najviše odnose na dugovanja prema JKP „Subotička toplana“, a pojedinačna dugovanja se kreću između 30.000 i 50.000 dinara.

Svi dužnici su kako je javio Tanjugov dopisnik, dobili obaveštenje da je pokrenut postupak za izvršenje i da moraju da plate dug s pripadajućim kamatama, kao i troškove izvršenja koji koštaju najmanje 2.500 dinara.

Privatni izvršitelji nadležni su isključivo za naplatu dugova za komunalne usluge, izvršitelji građanima ne šalju nikakva upozorenja, a opomenu za plaćanje duga građanima dužno je da pošalje komunalno preduzeće pre podnošenja predloga za izvršenje privatnom izvršitelju.

Prinudna naplata duga kreće od – 1.500 dinara

Najniži dug za koji je privatnim izvršiteljima poslat zahtev za prinudnu naplatu iznosi 1.500 dinara, piše Blic.

Izvršitelji će prvo pokušati naplatu dugova firmi, ali i građana čiji su neplaćeni računi pred zastarevanjem, pokazuju zahtevi koji su stigli izvršiteljima.

Tamara Pajković, član Izvršnog odbora Komore izvršitelja, kaže da će izvršenja ići redom kojim im predlozi od poverilaca stižu. Ona je kao primer navela da je jedno malo komunalno preduzeće prvo poslalo predloge za izvršenje dugova prema firmama, a kasnije će slati i za građane.

Međutim, ima i onih koji šalju paralelno kako dugovi ne bi zastareli.

Ona ističe da ne postoji ograničenje koliki bi bio minimalni ili maksimalni iznos duga koji izvršitelji treba da naplate.

Među prvima, predloge su poslali Telekom Srbija, Telenor i Srbijagas, a zasad ih ukupno ima oko 4.000.

Beogradski „Parking servis“ uskoro planira da se pozabavi tim problemom.

„Prioritet će nam biti oni koji imaju više neplaćenih kazni. Prvo ćemo nastojati da naplatimo dugove institucija, a tek posle i građana“, rekao je Branko Vasiljević iz Parking servisa, piše beogradski list.

Da li izvršitelji kucaju na pogrešna vrata?

Građanima i firmama koji nisu plaćali račune komunalnim preduzećima ovih dana stižu „čestitke“ privatnih izvršitelja kojim ih opominju da izmire zaostale dugove. Ukoliko to ne urade, sledi administrativna zabrana na deo plate i blokada računa, a u krajnjem slučaju i zaplena imovine. Međutim, šta ako dužnik radi u nekoj od brojnih firmi kojima plate kasne i po nekoliko meseci?! Ko su pravi dužnici i da li izvršitelji kucaju na pogrešna vrata.

Reforma sudsva donela je još jednu novinu. Tužbe su zamenjene zahtevima za izvršenje. Umesto na sud, stižu izvršitelji. U Novom Sadu ih je devet. U ortačkoj kancelariji Uzelac- Durkulić, već naredne nedelje očekuju saradnju sa „Elektrovojvodinom“, „Informatikom“ i još nekim komunalnim preduzećima. Do sada im je stiglo dvadesetak predloga za izvršenje iz „Srbijagasa“, a nijedan sa adresom dužnika u Vojvodini.

Da li se neko, međutim zapitao kako da radnici, koji već mesecima ne primaju platu, čija su radna mesta nesigurna, a firme na ivici egzistencije izmire dugove prema komunalnim preduzećima. Zašto zakonom nisu predviđeni izvršitelji koji bi vlasnika i poslodavca primorali da vrati zaposlenom zaostale zarade?