Kolike su rupe u budžetu Srbije?
Za pokriće budžetskih obaveza do kraja godine neophodno je obezbediti, prema poslednjim procenama, više od tri milijarde evra. Da će taj posao biti prilično težak, govori i podatak da je u utorak prodata svega petina ponuđenih, 60 miliona evra vrednih, državnih zapisa, uprkos činjenici da su nosili kamatu od 6,2 odsto i bili indeksirani u evrima.
Profesor ekonomije Ljubomir Madžar u izjavi za „Novosti“ upozorava da, kako raste javni dug, tako nam i opadaju mogućnosti za novo zaduživanje i pogoršavaju se uslovi pod kojima možemo da se zadužimo. Prema njegovim rečima, neophodno je rezanje troškova na rashodnoj strani budžeta, iako veruje da Vlada još ni politički ni mentalno nije sazrela za tu meru.
– To će, ipak, morati da dođe na dnevni red, ali zasada će izgleda biti više okrenuti ka zaduživanju, što ne valja – objašnjava Madžar.
I ekonomista Ivan Nikolić za „Novosti“ upozorava da, od tri milijarde evra, koliko nam nedostaje, milijarda odlazi na isplate državnih zapisa koji dospevaju za naplatu do kraja godine.
– Verujem da će investitori zadržati svoje pozicije i dospela sredstva ponovo finansirati u obveznice i zapise Trezora Srbije – kaže Nikolić. – Od preostale dve milijarde evra, jedna odlazi na deficit u budžetu, a druga milijarda na plaćanje glavnice duga po osnovu ranije uzetih kredita. Jedan deo može da se finansira kroz kredite pod povoljnijim uslovima, od, recimo Rusije, dok će drugi deo biti finansiran novom emisijom evrobonda. Čak i kada bi se, po nekom fantastičnom scenariju, za mesec ili dva, deficit budžeta sveo na nulu, opet bi nam bilo potrebno zaduživanje. Teško je izaći iz živog blata u kome se sada nalazimo. Ali, važno je objektivno posmatrati stvari. Vreme je da svi učesnici shvate: i država, i javni sektor, i poverioci, da mora da se deluje složno kako bismo izašli iz ove situacije koja je poprilično teška.
Bankari u Srbiji, posebno oni sa stranim kapitalom, nisu više voljni da finansiraju državu. Majke-banke im, zbog krize u svojim zemljama, uskraćuju novac, ćerke-banke u Srbiji sve manje kupuju državne hartije, a kada to i učine, čim ih naplate, „beže“ u evro, što stvara dodatni pritisak na kurs. Računica, inače, kaže da kada dinar pada, to povećava udeo javnog duga u bruto društvenom proizvodu i suprotno.
Mlađan Dinkić je uz napomene da je državna kasa prazna kao jedan od načina za popunjavanje blagajne napomenuo mogućnost da se ruski kredit, odobren za rekonstrukciju železnice, preusmeri za budžetsku podršku. To je, međutim, na „dugom štapu“, jer bi tek trebalo pregovarati sa Rusima o novoj nameni pozajmice, a to može da bude vrlo težak posao s obzirom na to da su oni povoljne uslove dali jer očekuju da kroz rekonstrukciju pruga i nabavku lokomotiva i vagona, uposle i svoje firme.
Po mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, koji je bio i član ekonomskog saveta dosadašnjeg premijera, „stanje budžeta dramatizuje se kako bi bio napravljen prostor za povećanje PDV-a“, piše „Danas“.
– Generacijski ali i sa stanovišta dobre budžetske politike neprihvatljivo je da se tekuća plaćanja finansiraju iz kredita koji će otplaćivati naredna pokolenja. Daleko veći efekat imalo bi ukidanje Zakona o fiskalnoj decentralizaciji, čiji inicijator je upravo bio Dinkić, i kojim su neki prihodi preneti lokalnim samoupravama a da im pri tom nisu prenete i obaveze, zbog čega je budžet na kraju godine tanji za oko 40 milijardi dinara. I kad bi se taj zakon sada ukinuo, ili se obaveze prenele na lokal, što bi bila prava decentralizacija, to bi javne prihode uvećalo u poslednjem kvartalu za deset milijardi dinara – objašnjava Arsić i dodaje da je u najmanju ruku nekorektno tvrditi da ne postoji budžetska rezerva, kada stručnjaci i te kako znaju da se državna kasa i kod nas i u drugim državama puni iz tekućeg priliva.
