Preduzetnici: Promena datuma uplate PDV nije bitna
Nakon predloga direktora Poreske uprave Dragutina Radosavljevića da se u narednih pola godine pomeri rok plaćanja poreza na dodatu vrednost sa 10. na 20. dan u mesecu, preduzetnici poručuju da sa takvom promenom ništa ne dobijaju.
Po važećem sistemu obveznik PDV-a ovaj porez plaća po izdavanju fakture. Naplata posla, međutim, čeka se još nekoliko meseci.
– Za nas je jedino prihvatljivo rešenje da se PDV plaća po naplati fakture – kaža Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća. – Sve drugo su prelazna rešenja koja samo komplikuju sistem. PDV je porez na robu koja je negde napravljena, ali ako ta roba nije došla do kupca, nova vrednost nije stvorena. Ne može država da se naplati iz nečega što nema dodatu vrednost. Poreska uprava je dužna da osmisli način da ne dođe do eventualnih zloupotreba takvog sistema.
Stručnjaci, s druge strane, ističu da je ključ rešenja u obezbeđivanju naplate potraživanja. Samo promena dinamike uplate PDV-a, bez garancije da će novac od isporečune robe i usluga stići u istom roku – ne rešava ništa.ž
– Može se pomoći samo ako se pospeši naplata – objašnjava Saša Radulović, poreski konsultant. – To znači da se potraživanja naplaćuju u roku od 60 dana. Morate da uparite ta dva roka. Omogućite preduzetnicima duži rok, ali im omogućite da naplate svoje potraživanje. Unesete izmene u Zakon o obezbeđenju i izvršenju tako da ta PDV prijava bude dokaz da dug postoji i da se on može u kratkom roku naplatiti. Ako jednokratno pomognete tako što produžite rok za uplatu PDV i za 60 dana, vi samo preduzetnicima dajete 60 dana oduška. Inicijalni problem ostaje. Uplata PDV-a po naplati unela bi samo dodatan haos u sistem u kome je nemoguće naplatiti potraživanje.
Rešavanje problema naplate potraživanja u Srbije, prema Radulovićevom mišljenju, dodatno komplikuje činjenica da je država jedan od najvećih dužnika.
– Država duguje ogroman novac i ta suma stalno raste – dodaje Radulović. – Kada bi se taj nevidljivi dug iskazao, svatili bismo da nam je nivo javnog duga možda čak i 70 ili 80 odsto vruto domaćeg proizvoda.
