Limar peče najbolju rakiju
Omanula šljiva ovog leta u Šljivovici pod Zlatiborom, znanoj i nazvanoj po dobroj rakiji. Ma ne vredi kukati, vele seljani, biće opet da se popije pokoja mučenica. A najbolja, u selu vrsnih domaćina rakijaša, pije se ovde kod – limara.
Pravio čovek u gradu čitav radni vek metalne kioske, oluke, abažure, krovne pokrivke, pa u penziji, na očevini, počeo da pravi dobru rakiju. Na proletos održanoj „Rakijadi“ u Šljivovici, Miladin Bondžulić je proglašen pobednikom smotre rakijaša iz zlatiborskog, čačanskog i valjevskog kraja. Međunarodni žiri „Rakijade“ ocenio je njegovu šljivovu rakiju najboljom među 70 odličnih domaćih prepečenica.
„Zasluženo, nema šta, pitka je i niz grlo klizi“, govorili su svi koji su probali Miladinovu kao zejtin žutu ljutu rakiju od dvadesetak gradi (oko 50 stepeni), odležalu koju godinu u drvenom buretu od belog hrasta, da aromu i boju dobije. No bilo je i erskih komentara: „Dobra jeste, ali da li je baš limarova. U nekom buretu, izgleda, ostalo je one stare rakije njegovog oca Todora, možda je to pobednička“, u šali su ovaj ishod tumačile komšije Šljivovci.
Uistinu, Miladinov otac Todor Bondžulić bio je rakijaš bez premca. Imao šljivik na hektar i po sa 500 stabala, pekao po 100 kazana dobre rakije. Njegova šljiva „jakljanka“ – rakijska sorta između ranke i madžarke – davala je svuda znanu Todorovu ljutu rakiju. Pošto je krajem prošlog milenijuma Todor preminuo, sin Miladin se prihvatio poslova oko rakije. Isprva nije stizao, imao je kao limar mnogo posla u Užicu i okolini. Ali kad je pre neku godinu otišao u penziju – a limarskom zanatu se katkad vrati pomažući sinu Zoranu koji ima firmu „Limkom“ – ozbiljno se posvetio rakijskoj porodičnoj tradiciji. Stari voćnjak podmladio, podrum, burad i kace uredio, iz Užica u kome živi sve češće u Šljivovicu dolazio.
– U Šljivovici je svaka rakija dobra, nijanse odlučuju. Podneblje pogoduje, niko šljivu ovde ne prska. Vodim računa o kvalitetu voća, volim i da ga kalemim, a šljivu za rakiju supruga Zora i ja kupimo samo kad, dobro zrela, sama opadne. Imam odličan kazan, uvek mora da bude čist. Kace su mi plastične, pogodne za održavanje, burad od belog hrasta. Prvi litar kod pečenja obavezno prosipam, ima metil-alkohola. Moja prepečenica tek kad se ispeče ima 21 grad, ali kad odleži u buretu smanji oštrinu na 19 gradi. Rakiju moraš da paziš i maziš kao malo dete: što joj više pažnje pokloniš biće bolja. Čuvam je u kamenom podrumu u kome je leti hladno, a zimi toplo – otkriva svoje tajne Miladin, koji godišnje ispeče oko 50 kazana, sa 750 litara rakije.
I nije mu, kao voćaru i kalemaru koji bi da održi porodičnu tradiciju, prodaja presudna u ovom poslu. Ipak, pošto je pobedio na „Rakijadi“ pročuo se, pa mu kupci „na noge“ dolaze. Evo, dok smo razgovarali kod njega u Šljivovici stigao je jedan kupac iz Podgorice, pa kupio poveću količinu. Probao je, kaže, Bondžulićevu rakiju na „Rakijadi“ i veoma mu se dopala.
– Mogla bi Šljivovica lepo da prihoduje od dobre rakije, ali se uglavnom traže velike količine koje niko ponaosob nema. Valjalo bi da se udružimo i sakupimo svu našu rakiju, lakše bismo je prodali – sumira ovogodišnji šampion „Rakijade“ u Šljivovici.
