Organske farme sve popularnije
Porodica Belča iz sela Dobrica pre tri godine počela je da se bavi organskom proizvodnjom. Iako taj posao nije siguran i lak, motiviše ih, kažu, zdrav život i zdrava hrana.
Tri generacije porodice Belča ponosne su na organski krompir, koji su počeli da gaje prošle godine.
Sorte i stajnjak su za početak nabavili iz inostranstva, a protiv plamenjače i zlatice bore se biološkim, dozvoljenim insekticidima. Za sada nemaju zarade i rod jeste malo umanjen, ali je, kako kažu, hrana kvalitetna i zdrava.
„Mi smo tek na početku i finansijskih efekata još nema. Prošle godine smo sejali pšenicu koja je otišla za domaće potrebe, prvenstveno za ishranu živine. Sada imamo i neke druge biljke“, kaže Vladimir Belča. „Najteže je naći tržište, ali se nadamo prodaji.“
Vladimirov sin Dejan vratio se iz grada na selo i želi da se bavi poljoprivredom. On se nada da će se u toj oblasti nešto poboljšati i da će mladi ostajati na selu da se time bave.
U domaćinstvu Belča ima dosta živine, ali i golubova, papagaja, divljih fazana. Plan im je da i to pretvore u organsku proizvodnju, zbog dobrog mesa i jaja.
Vladimirova žena Ljiljana je bila činovnik, a sada je na farmi.
„Želim da gajim živinu, ćurke i patke, koje ću ih hraniti našom, zdravom, organskom hranom“, kaže Ljiljana. „Mi smo sve ovo počeli sa nevericom, ali sada vidimo da je u tome budućnost.“
U širem okruženju Pančeva ima samo deset organskih farmi. Vladimir Filipović iz Instituta „Tamiš“ kaže da su najveći problemi za otvaranje organske farme obimna dokumentacija, mnogo radne snage i neregulisano tržište.
„Dobra strana je što sve više marketa traži organsku hranu i ona se sve više kupuje“, kaže Filipović. „To je i dobar potencijal za turizam, jer posetioci mogu da imaju ture gde posećuju farme, kupuju proizvode, domaćini mogu i da nude smeštaj, promovišu stare zanate.“
U svetu se organska proizvodnja povećava svake godine za 15 odsto. Plan Evropske unije je da do 2020. godine ona čini čak dvadeset odsto od ukupne proizvodnje.
