Zašto Dačić napada banke?
Izjava mandatara nove vlade Ivice Dačića da je finansijski sektor „najveći neprijatelj naroda“ naišla je na različite komentare u javnosti.
Povodom nje oglasili su se i i u Udruženju banaka, koje čine praktično 90 odsto finansijskog sektora, koji su izjavu Dačića ocenili kao neprimerenu i neosnovanu. Oni će zbog „zbog težine izjave i mogućih posledica“, iduće nedelje će na Upravnom odbor u zauzeti konačan stav i odgovor uputiti budućem premijeru.
Ovom temom su se danas bavili i listovi Politika i Alo! Politika u svom tekstu „Dačićev donkihotski napad na banke“ piše da će odmah po dolasku u premijerski kabinet budući predsednik vlade „morati da pokuca na vrata tih istih narodnih neprijatelja“. Jer, da bi se redovno isplaćivale sve obaveze iz budžeta, pa i plate i penzije, država će do kraja godine morati da pozajmi oko dve milijarde evra. Politika piše da povoljnije kamate, bez aranžmana sa MMF-om, opet neće biti moguće – pa će ekonomski deo vlade, čini se, morati da pokuca i na vrata zgrade MMF-a u Pensilvanija aveniji u Vašingtonu.
Oni napominju da je država jedan od najvećih bankarskih dužnika, jer su one u državne dužničke papire plasirale 3,5 milijardi evra. Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske odnose smatra da je u ovoj priči najgori rečnik budućeg premijera. Odavno se u Srbiji nije čulo da su banke neprijatelji naroda, dodaje.
“ Nisam siguran da razumem šta je tačno Dačić hteo da kaže. Prigovara se bankama da iznose profite, ali se ne kaže zašto je to rđavo. Možda se smatra da bi trebalo da se reinvestira u banke i da se onda poveća kreditiranje. Ali kapitalizacija banaka nije razlog da banke ne povećavaju kredite i ne smanjuju kamate. Dačić zatim kaže da bi trebalo narod da se pita za koga je glasao, a ne banke. To bi moglo da zvuči kao najava finansijske represije, jer naravno bankama upravljaju vlasnici i menadžeri koje oni postave, a ne glasači. Tako da se možda najavljuje administrativno određivanje kamata ili nalaganje kome da se daju krediti i pod kojim uslovima. Bez obzira da li time banke ostvaruju profit ili gubitak ,“ kazao je Gligorov za Politiku.
Sa druge strane, list Alo! U tesktu „Dačić sa tajkunima kroji udar na banke?“ izjavu Dačića povezuje sa izjavom potpredsednice „Delta holdinga“ Jelene Krstović koja je sugerisala mandataru da je u Srbiji „neophodan kompletan zaokret, da se umesto štednje podstiče potrošnja“, ali i da bi „bankarski sistem trebalo da uloži napor i stvori povoljniji ambijent za kompanije i da banke na dve godine zamrznu potraživanja prema pravnim i fizičkim licima kako bi mogli da nastave poslovanje“. Oni navode da je juče Dačić, povodom predloga da banke zamrznu naplatu dugovanja u naredne dve godine, izjavio da proglašavanje moratorijuma „možda ne bi bilo loše, kada je reč o građanima“.
Dragovan Milićević, član Udruženja finansijskih analitičara Srbije, za ovaj list kaže da bi restrikcija bankarskih usluga značila dodatno smanjenje proizvodnje i izvoza, što bi za posledicu imalo još veće otpuštanje radnika i pad standarda.
„Banke nisu cvećke, ali im je takvo ponašanje omogućila država svojim normativnim rešenjima i politikom visokih kamata na obveznice koje su profitabilnije i sigurnije od ulaganja u privredu. Bolje bi bilo predložiti model koji će zameniti ovu nefunkcionalnu ekonomsku teoriju, a to od Dačića nismo čuli,“ zaključio je Milićević.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, slaže se da je ideja o zamrzavanju potraživanja banaka „besmislica“ i da bi to dovelo do uništavanja banakarskog sektora.
“ Izjave da je bankarski sektor neprijatelj naroda su strašna demagogija. Dok nismo imali takve „neprijatelje“ naroda, novac smo mogli da dobijemo samo od zelenaša, privrednike su njihovi funkcioneri finansirali iz primarne emisije, a banke su opljačkale štediše,“ podsetio je za Alo! Stevanović. On sumnja da nezadovoljstvo prema bankama dolazi pre svega od onih koji su se „prezadužili kupujući nekretnine i zemljište, pa su sada u problemu jer je cena njihove imovine pala“.
„Ukoliko Dačićeva izjava znači kraj slobodnom tržištu, bojim se da ćemo se opet spotaći na isti kamen. Inflacija nikome ništa nije dobro donela i pitanje je pod kojim uslovima bi Dačićeva vlada nabavila ruske milijarde za pokretanje privrede,“ kaže Stevanović.
Foto: www.kurir-info.rs
