Vrućine nanele štetu poljoprivredi
Tropske vrućine i velika suša nanele su štetu jesenjim kulturama kao što je kukuruz. Da kiša i padne prinos po hektaru biće bar za 30 odsto manji od uobičajenog
Zemljoradnici bi manje brinuli da postoje adekvatni sistemi za navodnjavanje koji se godinama najavljuju.
Zemlja žedna vode. Kukuruz žedan u periodu kada treba da buja i raste. Aleksandar Ćurčić iz sela Drača nadomak Kragujevaca boji se da sa svojih devet hekatara pod kukuruzom neće moći da namiri stoku te da će na kraju morati da je proda.
Bez prinosa od 5 tona po hektaru ovaj zemljodarnik kaže da ne može da pokrije troškove. Pod kukuruzom je trenutno ok 1, 3 miliona Hektara – slično kao i prethodnih godina.
Međutim za razliku od 2009 kada je prosečan prinos po hektaru bio 6 tona na nivou Srbije, prošle godine kada su našu zemlju takođe pogodile velike vrućine a seljaci gledali u nebo očekujući kišu prinos je pao na 4,5 tona po hektaru. Ove se godine očekuje da će prinos pasti za 30 do 50 odsto.
Profesor Miladin Ševarlić, Ševarlić kaže da je potrebno da se izgradi primarna kanalska mreža i očitse postojeći kanali i sekunardna koja bi vodila do velikih gazdinstava. A za porodična gazdinstva rešenje bi bili minisistemi za navodnjavanje sa bunarima.
Rast cene kukuruza zbog njegovog nedostataka na tržištu pored ostalih faktora može da dovodi i do rasta cene mesa, prerađevina od mesa i mleka i mlečnih proizvoda s obzirom da se koristi za stočnu hranu.
Šta će i da li će nešto država uraditi ukoliko ne bude dovoljno kukuruza, ako skoče dodatno cene mesa i mleka. Odgovore na ta pitanja u ministarstvu poljoprivrede nismo mogli da dobijemo jer su, kažu tu još nedelju dana pa to treba pitati novog ministra.
Novi kabinet sačekaće započeto čišćenje kanala i izazov kako da podogne Srbiju sa dna evropske lestvice po sistemima za navodnjavanje obradivih površina.
