Pola milijarde dolara za rudnike zlata na crnom vrhu
Kanadska kompanija „Avala resources“ u naredne tri godine investiraće više od pola milijarde dolara u otvaranje dva površinska kopa rudnika zlata na planini Crni vrh, između Bora i Žagubice, potvrdio je za Novosti Džastin van der Torn, glavni menadžer istraživanja u kanadskoj kompaniji.
– Po dosadašnjim istraživanjima, na lokalitetu Bigar, na Crnom vrhu, pronađeno je 38 miliona tona rude zlata, iz koje je moguće dobiti gotovo 48 tona tog plemenitog metala – podvlači Van der Torn. – Završili smo istraživanja i na drugom crnovrškom lokalitetu Korkan, gde su preliminarni rezultati još i bolji od onih na Bigru.
Po rečima sagovornika „Novosti“, vrlo brzo će biti poznati i preliminarni rezultati geoloških istraživanja na trećem crnovrškom lokalitetu Kraku peštar, pa će u naredna dva do tri meseca zlatni mozaik na Crnom vrhu, kako očekuju u „Avala resources-u“, biti sklopljen i dostupan javnosti.
– Imamo sve razloge da verujemo da ove tri lokacije kriju rezerve od najmanje četiri miliona unci zlata, odnosno oko 130 tona tog plemenitog metala – podvlači Van der Torn. – Stoga, ukoliko sve buduće studije dokažu ekonomsku opravdanost eksploatacije, naš je plan da na Crnom vrhu, uz investicije od najmanje 500 miliona dolara, otvorimo dva površinska kopa i prateća rudarska i metalurška postrojenja, u kojima bi radilo više stotina radnika.
Glavni menadžer istraživanja u „Avala resources-u“ kaže da su nalazišta zlata na Crnom vrhu među najbogatijima u Evropi, ali ističe da resursi, koji u sebi kriju potencijal od 10 miliona unci tog plemenitog metala, koji su vrlo retki, „spadaju u najvišu klasu nalazišta zlata“.
– Ukoliko dođe do otvaranja rudnika zlata, i država Srbija će imati ogromne koristi, budući da joj pripada pet odsto „rojaliti takse“ (naknada za korišćenje mineralnih sirovina) od ukupne proizvodnje zlata – ističe Van der Torn. – Uz to, vaša zemlja dobija i dodatnih 10 odsto profita na ime raznih taksa. Zatim, siguran i dobro plaćen posao dobija nekoliko stotina radnika. Ali, možda je najvažnije to što otvaranje rudnika zlata za sobom, kao lokomotiva, povlači razvoj i ostalih privrednih grana. Tako, jedan rudar, indirektno, kreira još nekoliko radnih mesta u okruženju. Očekujemo da investiciju od pola milijardi dolara za otvaranje rudnika zlata potpuno „pokrijemo“ za dve do tri godine, od dana aktiviranja rudokopa. Sve ostalo je rad sa profitom.
