CG: Skuplja struja (ni)je opravdanje za veće cene hrane
Povećanje cena električne energije od 1. avgusta ne može biti opravdanje za bilo kakvo povećanje cena osnovnih životnih namirnica jer je, prema analizi promena poslednjih godina, cena za mala i srednja preduzeća značajno smanjena.
Mala privreda, gde se ubrajaju pekare, mlekare, marketi, ugostiteljski objekti, plaćala je skuplju struju čak i od pojedinih članica Evropske unije, dok u aprilu 2011. nije značajno, oko 33 odsto, pojeftinila.
Ekonomski analitičar Vasilije Kostić ne očekuje da će proizvođači hrane posegnuti za višim cenama, makar ne za neki dogledni period, između ostalog, i zbog sve nižeg standarda građana.
Oni će, smatra Kostić, prvo videti kakav je postojeći nivo tražnje za proizvodima i u skladu s tim proceniti kakav bi efekat na taj nivo imalo eventualno korigovanje cena njihovih proizvoda na više.
„Ne očekujem da proizvođači hrane povećaju cene svojih proizvoda, nakon povećanja cene struje jer je opšti nivo tražnje, zbog ukupne ekonomske situacije i sve nižeg standarda stanovništva relativno redukovan“, rekao je Kostić „Vijestima“.
On ocenjuje da je mogućnost gubitka prihoda u slučaju povećanja cena prehrambenih proizvoda potpuno otvorena jer uprkos činjenici da je tražnja za tom vrstom proizvoda prilično neelastična, veruje da bi dalji rast cena kod potrošača izazvao dalje smanjenje potrošnje.
„To bi u konačnom moglo da rezultira manjim prihodima od prodaje kod proizvođača. U svakom slučaju, cene proizvoda pa i prehrambenih, u retkim slučajevima se automatski koriguju na više, pa i to treba imati u vidu“, dodao je Kostić.
Iako cene još kalkulišu, na osnovu dozvoljenih prihoda energetskim preduzećima, struja će za preduzeća i dalje biti oko 30 odsto jeftinija u odnosu na 2008. i 2009. godinu. To su objavili iz Vlade, a potvrdili iz Regulatorne agencije za energetiku.
S druge strane, Poljoprivredna unija Crne Gore najavila je da će definisati predlog mera koje bi bile primenjene nakon poskupljenja električne energije.
Električna energija je samo jedan od činilaca koji određuju maloprodajne cene prehrambenih proizvoda, ali je njihovim proizvođačima upravo to bio izgovor za niz poskupljenja prethodnih godina. U aprilu prošle godine nije došlo da pada cena, iako je struja pojeftinila, a prodavci su upravo to obrazložili „time što električna energija nije jedini parametar koji utiče na formiranje cena proizvoda“.
Cene poljoprivrednih proizvoda, uključujući hleb, mleko i ostale osnovne životne namirnice, konstantno rastu, ali još nije zabeleženo da dođe do značajnijeg pada cena, na talasu smanjenja nekih troškova koji utiču na njihovo formiranje.
Zahvaljujući potpuno liberalizovanom tržištu hrane, domaći proizvođači su dominantni jedino na delu hleba, peciva i donekle mleka i mlečnih proizvoda.
Sagovornici „Vijesti“ iz nekoliko pekara kazali su da ih od viših cena struje, više zabrinjavaju najave poskupljenja brašna u Srbiji. Tamošnji proizvođači su upozorili da će rast cene ovogodišnjeg roda pšenice zabeležen tokom žetve dovesti do povećanja cene brašna, a shodno tome i skuplji hljeb od septembra. Ipak, u Srbiji je u nekoliko navrata došlo i do pojeftinjenja brašna iz domaćih izvora, zbog smanjenja marži trgovaca.
Upoređivanje cena niza artikala, prema podacima Monstata, pokazuje da je u proteklih nekoliko godina praktično sve skuplje. Hrana i bezalkoholna pića su tokom prošle godine poskupeli za preko dva odsto, od čega hleb i žitarice čak 9 odsto. Skuplja su i ulja i masti, i to 19 odsto, voće šest odsto, povrće 8,5, telefonske usluge dva odsto, a farmaceutski proizvodi više od 18 odsto.
Cene goriva su značajnije povećane poslednjih par godina, pa je litar dizela 2010. godine bio skuplji čak 22,24 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a u prošloj je skočio za dodatnih 16,26 odsto. Najprodavaniji benzin od 95 oktana u 2010. godini poskupeo je 18,7 odsto, a u prošloj godini za još 12,29 odsto. Sadašnje cene goriva, koje su značajno niže od gornjih rekorda postignutih pre par meseci, morale bi da pojeftine u proseku za 13 odsto da bi se vratile na nivoe iz avgusta 2010. godine.
Osim struje, poskupljenja su pravdana i cenama goriva, koje su takođe tokom ove godine dostigle maksimume, ali su se nedavno ipak vratile na nivoe s jeseni prošle godine. Gorivo koje značajno utiče na cenu prehrambenih proizvoda i ostale komercijalne svrhe znatno su niže od tržištnih, zahvaljujući smanjenju akciza pre više od godinu.
Litar dizela za proizvođače sada košta 1,04 evra, što je za čak 21 cent manje nego za građane.
