Hrvatska: Kukuruz gori, stočari tuširaju krave!
Gotovo dvonedeljne tropske vrućine ne jenjavaju; živa u termometru u Đakovštini se već danima ne spušta ispod 35 Celzijevih, po poljima i povrtnjacima sve su vidljivije posledice, a i stočari posežu za rešenjima kako da od nesnosnih vrućina zaštite stoku, ali i svoju proizvodnju, konkretno mleka.
Dok padaju zadnji otkosi pšenice, a dobro opremljeni kombajneri žanju s upaljenim „klimama“ u kabinama, ratari upozoravaju da druge kulture – kukuruz, soja… – doslovce gore.
– Ima narodna poslovica: „Ako žetva ne nakisne, nema kukuruza“ – opisuje trenutno stanje na njivama predsednik HPK Matija Brlošić. Kaže, za kukuruz su u pitanju „doslovno sekunde“.
– Posredi je osetljiva faza, biljka ide u zametak. Ni soja nije postigla svoju visinu, u cvetnji joj treba vlaga – kaže Brlošić.
Velike vrućine zabrinjavaju i povrtare, lubeničare…, koji posmatraju kako im rod pati pod tropskim vrućinama, uprkos svoj vodi, pumpama, folijama…
– Temperature se ne spuštaju, a u povrtarstvu je sve više od 30, 32, a kamoli 38 stupnjeva Celzijevih - smrt. Kupusnjače, zadnji ciklus, nisu se mogle spasiti; sprženi su im „srce“ i listovi.
Rane sorte su mekane, pa već imaju opekline. Paprika je jedva živa, jer ne može usvajati hranjivo, odbacuje cvat, plodovi su deformirani. Veliko je pitanje šta će biti s ranim sortama lubenica i dinja – i one već imaju opekline, a iznutra su skuvane. Distributeri neće uzimati robu koja ima bele „fleke“ po kori – sabira predsednik Zajednice hrvatskih udruženja povrtara Miroslav Filipović.
– Ako se uskoro ne spuste temperature, imaćemo izuzetno lošu godinu, za povrtare treću lošu godinu zaredom – kaže Filipović.
Dok na đakovačkoj Ergeli problem vrućina rešavaju češćom promenom vode u valovima, na Ivandvoru uvek ima vetra, a konji sami znaju gde je hladovina i idu tamo, vlasnici farma krava poput Tomice Tremboša iz Piškorevaca, u čijoj je staji 80 grla, morali su posegnuti za konkretnim, tehničkim rešenjima.
– Kravama smo osigurali ventilaciju i – sistem tuširanja, s 20-ak tuševa, pa ide „maglica“ po njima i osvežava ih. Bilo je tu i malo improvizacije, no bitno da stoci nije vruće i da se vrućine ne odražavaju na proizvodnju mleka. Jer, u protivnom, ona može pasti i do 50 posto – kaže Tremboš.
Tuširanjem krava i ventilacijom zaustavio je primećeni pad u dnevnoj proizvodnji mleka od približno 150 litara, nakon čega je zadržao dnevni prosek od 2.000 litara.
