Za arheološka istraživanja u Srbiji pola miliona funti
U Narodnom muzeju u Beogradu danas je potpisan sporazum o saradnji između Instituta za arheologiju Univerzitetskog koledža London i narodnih muzeja u Beogradu, Prokuplju i Priboju o istraživanjima lokaliteta Belovode, Pločnik i Jarmovac na kojima su nađeni najraniji tragovi (7000 godina) o pocetku metalurgije u Evropi.
Projekat finansira Istraživački savet Velike Britanije za umetnost i društvene nauke (Arts and Humanities Research Council – AHRC), a u trogodišnje istraživanje biće uloženo preko pola miliona funti. Iskopavanja će biti vršena tokom ovog i narednog leta, a obrada podataka i publikacija će biti završeni do kraja 2014. godine.
Potpisivanju sporazuma o najvećoj stranoj investiciji u arheološka istraživanja u Srbiji prisustvovali su ministar kulture Predrag Marković, ambasador Velike Britanije Majkl Devenport, šef Odeljenja za kulturu nemačke ambasade Karin Maršal, direktor Instituta za arheologiju na UKL Stiven Šenan, direktori srpskih muzeja: Tatjana Cvjetićanin, Julka Kuzmanović-Cvetković i Savo Derikonjić, kao i stručni deo tima na projektu „Razvoj metalurgije u Evroaziji“.
Ministar kulture je skrenuo pažnju da projekat o kome je reč počiva na višegodišnjem istraživanju i na činjenicama oko kojih su se istraživači sporili.
Za njega je važno da će odgovore tražiti ekipa koja okuplja „multidisciplinarne stručnjake iz Nemačke, Srbije i Velike Britanije, a da će obezbeđena sredstva omogućiti da se rezultati rada na terenu dodatno valorizuju kroz laboratorijski rad, što nismo bili, do sada, u mogućnosti“.
Direktorka beogradskog Narodnog muzeja Cvjetićanin je pozdravila saradnju sedam institucija iz tri zemlje na projektu, koji bi trebalo da pruži konačne odgovore na pitanja koja su otvorena 1927, kada je otkriven lokalitet Pločnik kod Priboja, radovi su potom nastavljeni krajem 1960-tih godina, ali rezultati nisu sistematski publikovani.
Ona je istakla da su tek rezultati dobijeni za proteklih pet godina privukli pažnju međunarodne stručne javnosti, zahvaljujući Miljani Radivojević i to je donelo tako značajnu donaciju za dalja istraživanja.
Koordinator projekta „Razvoj metalurgije u Evroaziji“ prof. dr Tilo Reren je podsetio koliko je za istoriju čovečanstva bilo važno kada je počela obrada metala, što je sada potvrđeno da se u Srbiji dogodilo pre 7000 godina i da je će ovo istraživanje u kome učetvuje međunarodna ekipa označiti novu eru u arheološkoj nauci.
Profesor sa britanskog univerziteta u Duramu Ben Roberts je podvukao da će naglasak istraživanja biti ne samo na to gde se vadila i topila ruda, već kako se to radilo i zašto.
Mr Radivojević, koja je autor projekta, ukazala je na važnost metalurgije za razvoj društva, jer time je čovek prvi put transformisao materiju i pobedio prirodu.
