Zdrava hrana da, ali jeftinija
U našoj zemlji se organska hrana i dalje slabo kupuje i troši. Međutim, površine na kojima se ona uzgaja, iz godine u godinu se povećavaju.
Zdrava hrana se najčešće prodaje na pijacama, ali se ne kupuje u velikim količinama, zato što je dva do tri puta skuplja od „obične“.
Iako se u svetu sve više traži ova hrana, mi smo u toj proizvodnji i dalje daleko iza Evrope.
I dok su u svetu organski proizvodi od konvencionalnih skuplji oko 40 odsto, u Srbiji je ta razlika mnogo veća, čak dva do tri puta.
Proizvođači organske hrane u Srbiji tvrde da je najveći problem sa kojim se suočavaju nedostatak semena za žitarice i povrće.
„Ljudi kupuju zdravu hranu ako znaju od koga kupuju, ako znaju proizvođača, ako znaju koje su metode proizvodnje“, kaže Vivijan Šedler, proizvođač organske hrane.
Darko Stanković, prodavac organske hrane, kaže da neko to radi iz pomodarstva, neko zbog zdravlja, a neko zato što to voli.
Iako interesovanja za organsku hranu ima, ona se još ne kupuje u velikim količinama. Pa tako, organska šargarepa košta 150 dinara, paprika 200, paradajz i do 300, blitva 60, a komad kelerabe 50 dinara.
ako je i ponuda za sada skromna, sve je više proizvođača koji žele da se bave organskom proizvodnjom.
Na zapadu se organska hrana odavno koristi. Vladimir Nikolić lekovito bilje prodaje u inostranstvu i kaže da mu je teže da robu proizvede, nego da nađe kupca.
„Teško je ako sakupljate divlje bilje da dođete do brojeva katastarskih parcela, a to je neophodno da biste uradili sertifikaciju“, kaže Vladimir Nikolić iz „Herbe“.
Organska proizvodnja u Evropi zauzima 10 miliona, a u Srbiji 6.200 hektara. U to nisu uračunte površine sa kojih se sakupljaju plodovi u prirodi.
Kako voda, vazduh i zemljište u Srbiji nisu zagađeni, mogućnosti za povećanje proizvodnje postoje, a proizvođači organske hrane mogu da računaju i na veće podsticaje iz budžeta.
