Guardian: Veliki povratak Karla Marksa
Jedna od stvari koje nas je kriza kapitalizma u proteklih par godina naučila jeste da nema boljeg analitičara iste od Karla Marksa. Zato ne iznenađuje što je Marks opet u modi, kako je u velikom tekstu ovih dana zaključio i britanski Guardian.
Još tokom svetske finansijske krize 2008, koju su izazvali bankari s Wall Streeta, mnogi kapitalisti su se našli u situaciji da ne mogu da rastumače svet oko sebe. Odjednom ih je nemilosrdna trka za zaradom dovela do propasti, odjednom nije više bilo ni ponude ni potražnje, nego tek totalna panika zbog propasti nad kojim su svetske finansije zaplesale. I odjednom se činilo da je jedan u međuvremenu prezreni nemački politički filozof nudio vrlo uverljiva objašnjenja kapitalističkih nesreća i samodestrukcije, iz kojih svaki kapitalista može barem naučiti kako da ne upuca sam sebe u nogu.
Zato nije nimalo iznenađujuće što su u proteklih par godina dela Karla Marksa postala ponovno bestseleri, kako ističe Guardian, a među najtraženijim naslovima su ‘Kapital’ i ‘Manifest komunističke partije’ . Ali paradoks sadašnjeg trenutka u kapitalizmu, piše Guardian, jeste što ga ‘u životu održava komunizam’: ‘Nedovoljno plaćeni radnici koji previše rade, a navodno oslobođeni u najvećoj komunističkoj revoluciji u istoriji, onoj kineskoj, danas su dovedeni do samoubistva kako bi proizveli iPade za zapadno tržište. Kineski novac finansira inače bankrotiranu Ameriku!’
Tih paradoksa svesni su i vodeći marksistički filozofi današnjice, poput Žaka Ransijera. On kaže da ‘trenutna dominacija globalnog komunizma u suštini zavisi od Komunističke partije Kine‘, što znači da ‘ima nade za svet koji je manje apsurdan nego ovaj u kojem živimo’. Ipak, apsurda je trenutno više nego dovoljno, pa je tako nedavno Karl Marks izabran, među deset kandidata, za lice na novom izdanju MasterCarda u istočnonemačkom gradu Kemnicu. To je ujedno i Marksov rodni grad, koji se po njemu zvao od 1953. do 1990, za vreme DDR-a, ali ništa od toga mušterijama banke Sparkasse nije smetalo kada su glasali da Marx ubuduće krasi njihove kreditne kartice. Uostalom, istočni Nemci su u anketama više puta izrazili stav da je slobodno tržište neodrživo (43 odsto), dok je socijalizam bolji (52 odsto).
Povratak Marksu i njegovim idejama se može videti i kroz knjige koje se proteklih godina objavljuju. Slavni književni teoretičar Teri Egleton je napisao ‘Zašto je Marks bio u pravu’, dok je francuski teoretičar Alan Badu objavio pamflet ‘Komunistička hipoteza’ u kojem se poziva na Maoa.
Iako se čini da u 2012. godini nema šanse za marksističku revoluciju, činjenica je – kako kaže sindikalni aktivista Džozef Kunara – da ‘današnja mladež razume da će uz pomoć Marksa najbolje shvatiti kapitalizam, ali i dobiti alate za njegovu analizu i kritiku’. Mnogo mladih se očekuje i na ovonedeljnom londonskom festivalu posvećenom marksizmu, koji organizuje britanska Socijalistička radnička partija. I tako se, hiljadu po hiljadu, od konferencije do festivala, stvara nova revolucionarna masa, koja će jednoga dana shvatiti da je rekla sve što se imalo da kaže i da je vrijeme za akciju. Uostalom, i govor o marksističkoj revoluciji jeste jedna vrsta akcije, jer još su davno Marks i Engels podsetili u ‘Komunističkom manifestu’ da se ‘vladajuća klasa treba plašiti komunističke revolucije’, jer ‘proleteri nemaju više šta izgubiti osim svojih lanaca. A mogu dobiti celi svet’.
