Vanredna situacija zbog visokih temperatura?
Ukoliko Sunce nastavi da žari Srbijom, a vrućine ostanu nesnosne, i tehnička Vlada mogla bi da proglasi vanrednu situaciju, ali samo pod uslovom da gradski čelnici širom Republike ujedinjeno konstatuju da je nastavak normalnog života i rada – nemoguć.
A ako je verovati prognozi, takav bi se „film“ mogao gledati već za nedelju dana.
– Prema našim poslednjim podacima, u Srbiji se očekuje još jedan vreli talas i to u periodu od 15. do 21. jula – kaže Predrag Marić, načelnik Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije, ali dodaje da je još rano za paljenje crvene lampice.
– Naš Zakon o vanrednoj situaciji, poput većine evropskih, ne definiše visinu temperature zbog koje bi država proglasila vanredno stanje, ali se o tome može razmišljati onda kada ekstremna vrućina potraje deset do 15 dana u nizu – kaže Marić. – Ipak, inicijativu da se proglasi vandredno stanje moraju da podnesu lokalne samouprave, a one to čine kada uslovi u kojima funkcionišu građani postanu toliko poremećeni da grad ne može normalno da „diše“. A ni tada, dodaje on, nije dovoljno da jedan ili dva grada zatraže objavu vanredne situacije, već to mora da se odnosi na znatno širu teritoriju.
Odluku da se situacija u zemlji proglasi vanrednom donosi, inače, Republički štab i potom je prosleđuje Vladi pa čim ministri daju „zeleno svetlo“ počinje primena. A to je po pravilu – odmah.
– Ukoliko bude potrebno, mi smo već spremni za takvu sednicu Štaba na kojoj bi se proglasila ovakva odluka, ali zasada o tome nema reči – kaže Marić.
Ovakva objava u suštini samo pojačava važeća pravila. Ministarstvo rada i socijalne politike ima, na primer, jasne preporuke kako se vladati pri radu na visokim temperaturama, ali ih poslodavci širom Srbije slabo poštuju. Proglašavanjem vanredne situacije one bi, međutim, postale obavezujuće.
U Štabu dodaju i da ih ove ekstremno visoke temperature ne brinu „samo“ zbog uslova u kojima funkcionišu građani već i zbog opasnosti od izbijanja (šumskih) požara i zato se stanje na terenu prati pomno iz dana u dan.
Nesnosne vrućine donose niz neprijatnosti celom našem organizmu. Ali, ekstremno visoke temperature koje su zahvatile Srbiju, ali i čitav region, donose i neprilike po našu psihu. Kada živa u termometru dostigne 40. podeljak, dramatično se menja i ljudski psihički bioritam.
Nervoza, razdražljivost, agresivnost uzrokovani tropskim temperaturama, utiču na to da u svakodnevnim situacijama, od čekanja u redovima u bankama i poštama do saobraćajnih gužvi, ljudi reaguju naglo i češće prave incidente. Samo jedna sitnica, prek pogled ili nezgodna reč, može predstavljati okidač za agresiju. Posebnu opasnost ekstremne temperature predstavljaju za osobe sa suicidnim namerama i one nervno labilne.
Stručnjaci upozoravaju da visoke temperature „tanje“ živce, a njihovu tvrdnju potkrepljuju i podaci iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
Posledice visoke temperature mogu biti akutne i hronične. Akutne obuhvataju pojavu toplotnih grčeva, toplotni udar i sunčanicu, a hronične obuhvataju poremećaj kardiovaskularnog i cerebrovaskularnog sistema. Odgovor organizma na termalni stres zavisi od pola, uzrasta, fizičkog opterećenja, ukupnog zdravstvenog stanja organizma, načina odevanja, načina ishrane, aklimatizacije. Najosetljivija su deca i stariji od 65 godina.
