Čvorovi na stitastoj žlezdi
Broj pacijenata kod kojih se otkrije jedan ili više čvorova u štitastoj žlezdi uvećava se svake godine, a stručnjaci to objašnjavaju dostupnijom dijagnostikom. Žene su sklonije stvaranju čvorova (javlja se kod jedne od 12 do 15 žena, odnosno, jednog od 40 do 50 muškaraca), baš kao i ostalim oboljenjima štitaste žlezde, zbog njihovog „hormonskog komponovanja“.
Do pojave čvorova dolazi zbog nedostatka joda u organizmu koji je neophodan štitastoj žlezdi da bi proizvodila dovoljno hormona značajnih za sve metaboličke procese. Štitasta žlezda pokušava da nadoknadi nedostatak tako što počinje da se uvećava. Posledično, može da dođe do formiranja čvora, odnosno nodusa u tkivu, od uvećanih ćelija štitaste žlezde.
Kada je čvor veliki ili kada je pacijent veoma mršav lako se uočava na prednjoj strani vrata. Više od 90 odsto čvorova je dobroćudno, neki su u stvari ciste ispunjene tečnošću, a ne tkivom same žlezde.
Upravo ove tri važne stvari hirurg treba da otkrije nakon što čvor opipa na vratu, kaže za „Novosti“ prof. dr Ivan Paunović, endokrini hirurg i načelnik Centra za endokrinu hirurgiju u Kliničkom centru Srbije.Treba znati i to da čvor u štitastoj žlezdi, ukoliko funkcija žlezde nije poremećena, ne predstavlja bolest.
Ispitivanja treba da daju odgovor na tri pitanja: da li je promena zloćudna, da li čvor stvara tegobe pritiskom na okolne organe u vratu i da li stvara višak tiroidnih hormona.
Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja pozitivan, hirurško lečenje je neophodno. Pre toga potrebno je odrediti koncetracije tiroidnih hormona u krvi, ispitivanje pomoću radioaktivnih izotopa (scintigrafija), ultrazvučni pregled i biopsiju tankom iglom kojom se pregledaju ćelije uzete iz tkiva nodusa, kaže profesor Paunović.
Čvorići u štitastoj žlezdi znatno češće predstavljaju dobroćudne promene, koje ne zahtevaju i obavezno lečenje. Zavisno od tipa i veličine teško je predvideti njihov razvoj pa treba redovno da se prate. Za noduse koji nastaju kao posledica nedostatka joda koriste se tablete sa jodom kao efikasan način lečenja. Kada pored čvora postoji i hipertiroidizam, lečenje se dopunjava dodatnim lekovima. Radioaktivni jod se primenjuje jednokratno, u obliku kapsule ili tečnosti. Dospeva u štitastu žlezdu putem krvotoka, gde se skladišti i izaziva skupljanje tkiva štitaste žlezde usled kratkodometne radijacije.
Tvrdoća čvorova varira od mekanih do čvrstih, kalcifikovanih čvorova. Pojava tvrdog čvora, posebno ako je fiskiran za okolno tkivo ili su prisutni uvećani limfni čvorovi na vratu, pobuđuje sumnju na maligni karakter.
Paunović kaže da je hirurška intervencija neophodna ako je čvor maligni, ili ako postoji više čvorova koji svojom veličinom pritiskaju dušnik, jednjak, krvne sudove i nerv. Ili, ako postoji tako veliko uvećanje kada se štitasta žlezda najvećim delom „pruža“ iza grudne kosti.
Savremena operacija podrazumeva da se problem sa čvorovima zauvek reši, i u velikom broju slučajeva bez obzira na prirodu nodusa, pacijentima se radi totalna tireidoktomija. Posle takve operacije potrebna je nadoknada hormona štitaste žlezde, što im omogućava potpuno normalan život.
