Kako paziti na bebinu kičmu
Pravilan i pravovremen razvoj deteta tokom prve godine života važan je pokazatelj zdravlja deteta. Iako je je on genetski uslovljen, svako dete ima svoj tempo razvoja. Sled motoričkog razvoja važno je poznavati kako bismo lakše pratili napredak deteta.
Zdravo dete nije potrebno požurivati kako ne bi došlo do problema pogrešnog usvajanja viših faza razvoja. Dakle, učenje deteta motoričkim radnjama (za koje ono još nije spremno po fazama razvoja ) predstavlja nepotrebno i nepoželjno uplitanje u spontani motorički razvoj kojim se ometa normalno usvajanje motoričkih funkcija.
Ako uzmemo za primer motoričke funkcije kao što su bočni transferi (okretanje na levu i desnu stranu), sedenje, puzanje i hod, one zavise od zrelosti centralnog nervnog sistema i lokomotornog aparata, posebno kičmenog stuba, a ne od želje roditelja da ubrzaju ovaj razvoj.
Nestrpljivi roditelji
Česte su greške da roditelji pasivno sednu decu, a to može biti štetno za lumbalni segment kičme, jer je u tom položaju dete nestabilno zbog smanjenja površine oslonca za oko 70%. U tom položaju dolazi i do usporenog razvoja funkcije hvatanja, jer je u tom položaju koordinacija ruku otežana budući da je sva njegova pažnja usmerena na održavanje ravnoteže.
U svakom slučaju, ne treba učiti dete sedeti ili hodati, posebno ne treba koristiti pomagala tipa hodalice i slično jer se nametanjem položaja i ovakvim spravama detetu uskraćuju važne razvojne faze, a još pri tome mogu razviti deformitete stopala, kičme.
Dete će se podići onda kada je u ležećem položaju vežbanjem stvorilo uslove za vertikalizaciju.
