Pomoć Kipru velika kao „pola Kipra“
Kipru, petoj zemlji evrozone koja je zatražila finansijsku pomoć, mogao bi biti potreban paket za spas vredan pola njegove ekonomije od 17,3 milijarde evra.
Zemlja, čiji je bankarski sektor veoma izložen krizi u Grčkoj, formalno je zatražila pomoć fondova za spas, pridruživši se Grčkoj, Irskoj, Portugaliji i Španiji.
Određivanje tačne sume potrebne Kipru počeće sledeće nedelje, kada zvaničnici Evropske komisije i Evropske centralne banke (ECB), a verovatno i Međunarodnog monetarnog fonda, otputuju u Nikoziju.
Kiparski ministar finansija Vasos Šiarli kaže da cifra još uvek nije određena i da je bilo koji iznos koji se spominje čista „spekulacija“, kao i da je učešće MMF-a još uvek neizvesno.
Dva zvaničnika evrozone prethodno su navela da se razmatra paket „težak“ do deset milijardi evra.
Iako bi Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) lako mogao da obezbedi tu sumu, ona bi mogla da dovede do zahteva da privatni kreditori otpišu deo duga Kipra, kao što je to učinjeno u Grčkoj.
ECB je saopštila da kiparske državne obveznice više nisu prihvatljive kao kolateral u operacijama refinansiranja, nakon što je kreditni rejting Nikozije spušten na neinvesticioni nivo, što znači da da vladine obligacije više ne ispunjavaju kriterijume boniteta.
Bonitetna agencija Fič snizila je juče rejting Kipra sa BBB- na spekulativni status BB+, zbog, kako navodi, povećane neizvesnosti u pogledu kiparskog bankarskog sektora. Kreditni rejting Nikozije je još u januaru snizila agencija Standard end Purs, a 13. juna i Mudis.
U skladu sa zahtevima Evropske bankarske agencija, Nikozija mora da do 30. juna dokapitalizuje sa 1,8 milijardi evra Kiparsku narodnu banku, koja je najviše pogođena otpisom grčkog duga.
