Zatvoren Podrum „Navipa“ u Crkvencu
Podrum „Navipa“ u Crkvencu kod Svilajnca, najveći na Balkanu, prestao je da radi posle 84 godine postojanja i 40 godina izvoza srpske šljivovice, a 20 radnika je upućeno u Nacionalnu službu za zapošljavanje, izjavio je danas Tanjugu upravnik Podruma Miroljub Spasojević.
„Nisu ga zatvorili ratovi, zatvorio ga je stečaj „Navipa“ otvoren 15. maja, a imali smo impresivan program i ugovoren izvoz 80.000 do 100.000 boca srpske šljivovice prepečenice pakovane u tradicionalnoj srpskoj bukliji, uglavnom na tržište SAD, Kanade i zemalja Evropske unije“, rekao je Spasojević.
Godišnji izvoz od 80.000 do 100.000 boca je bio ustaljen poslednjih nekoliko godina, a pre uvođenja ekonomskih sankcija SR Jugoslaviji, godišnji izvoz je bio i do milion boca, dodao je Spasojević, uz napomenu da je podrum „spreman da radi, ima program, kupce, tehnologiju“.
„Rad podruma je državno pitanje, a od njegovog zatvaranja štetu ima samo država“, ocenio je Spasojević.
Podsećajući na stav da je „šljivovica srpski brend“, a proizvodnja i izvoz rakije tradicija Crkvenca, on je dodao da se tradicija poštuje svuda u svetu.
Podrum su, u najvećoj svetskoj krizi, 1929. godine gradili naši pradedovi volovskim zapregama uz pomoć tadašnje države jer je bio državni projekat, proživeo je Prvi i Drugi svetski rat i stalno funkcionisao, istakao je Spasojević, ne upuštajući se u razlog i opravdanost stečaja jer to nije njegova nadležnost.
Za 40 godina, od kada je krenuo izvoz, na svetskom tržištu je prodato više od pet miliona boca „srpske šljivovice“.
Pakovana u tradicionalnoj srpskoj bukliji, ova rakija se izvozila u Ameriku, Kanadu, Australiju i zemlje Evropske unije – Švajcarsku, Švedsku, Holandiju, a pre svega Nemačku, koja je ranije bila njen najveći kupac.
„Samo u periodu 1980- 1990. godine 1.650.000 boca“, rekao je Spasojević i napomenuo da na Balkanu nema većeg podruma a ni izvoznika rakije od Crkvenca.
„Ne postoji ni jedan podrum, ni jedan pogon na Balkanu koji ima kapacitet 1,5 miliona litara, 150 vagona tekućine i da je specijalizovan samo za proizvodnju rakije“, istakao je Spasojević.
Navodeći da niko u regionu ne može da se pohvali da 40 godina izvozi šljivovicu, on je dodao da je, pre uvođenja sankcija UN Srbiji, „srpska šljivovica vladala Evropom“ i prodavala se u 30 zemalja sveta, uključujući i Filipine, Indiju i Brazil…
„Crkvenac je u vreme zemljoradničkih zadruga bio dominantan centar u koga se slivala rakija iz cele Srbije, otkupljivali smo rakiju i šljive za preradu, najviše požegaču i crvenu ranku, iz Šumadije, Pomoravlja, Levča, Župe, Kosova, iz Homoljskog i Kopaoničkog kraja“, podsetio je Spasojević.
Među 20 radnika koji su upućeni u Nacionalnu službu za zapošljavanje su i dva koja imaju 40 godina staža ali ne mogu u penziju, jer im poslednje dve godine nije uplaćivan doprinos za penziono osiguranje.
