Prete li nam nestašice mesa ili nova poskupljenja?
Meso je poskupelo za desetak i više procenata i to je postala uobičajena pojava u našim prodavnicama. Već nizak životni standard biće još ugroženiji. Slaba nam je uteha to što gotovo svkodnevno čujemo da nam je neophodna strategija razvoja poljoprivrede i stočarstva, uređeno tržište koje bi sprečilo nekontrolisan uvoz i izvoz stoke. Mnogo je uzroka ovakvim pojavama.
Najznačajniji uzrok poskupljenja svakako je poremećaj na tržištu i slaba ponuda žive stoke. Kriva je i skupa stočna hrana, kurs dinara ali i nakupci i šverceri koji love u mutnom. Stručnjaci kažu da najpre poskupljuje piletina jer je tu tovni ciklus najkraći, zatim svinjetina pa junetina. Bilo kako bilo, u mesarama kila junetine košta oko 700 din, svinjetine oko 550, a piletine i do 290 din. Ovakva situacija ponavlja se iz godine u godinu i prema rečima našeg sagovornika, Siniše Letića sa Čeneja, postoji logično objašnjenje.
„Svinja nema, cene su od 180 do 190 dinara za kilogram, junad je skuplja od 2 do 2.1 evra. Problem je što u deset sela nema dvadeset svinja. Šta da Vam pričam, to je katastrofa. Šiptari tovare svaki dan po dva tri do pet kamiona i teraju za Kosovo i to je to“, kaže Letić vlasnik DOO Salaš260.
Cena stočne hrane veoma je važna, a kukuruz kao osnovna komponenta ovih dana ponovo beleži sve veću cenu, potvrdio je za naš radio direktor trgovine u Produktnoj berzi Novi Sad Dušan Diklić .
„Činjenica je da kukuruza nema baš toliko koliko se priča na tržištu a to je dovelo do novog rasta cena tako da on danas košta 19 dinara i 40 para za kilogram. Kakvi će trendovi biti zavisi od postojećih zaliha na domaćem tržištu i izvozničke tražnje.“
Sekretar udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine Đorđe Bugarin tvrdi da mi zapravo plaćamo cenu loše agrarne politike. Kada se tome doda izuzetno mala kupovna moć, mala potrošnja mesa po stanovniku, jasno je da u takvoj politici nešto treba promeniti.
„Problem naših proizvođača je u tome što imaju visoke troškove, lošu genetiku i generalno loše uslove za smeštaj stoke i sve to poskupljuje proizvodnju. Klanična industrija je kaže Bugarin, vlasnički odvojena od primarne proizvodnje mada se ona uvek namesti i ugradi u odnosu na krajnjeg potrošača. Teško je reći šta treba uraditi ali u svakom slučaju trebalo bi obezbediti stabilne uslove finansiranja i jednu dugoročniju politiku podsticaja u stočarskoj proizvodnji.“
Poskupljenja najavljuju i drugi proizvođači kako u prehrambenoj, tako i u hemijskoj industriji . Na potezu su nova vlada i parlament.
