Evropskoj uniji nedostaju IT stručnjaci
Slaba IT obučenost mogla bi zaustaviti ekonomski oporavak Evropske unije, jer su godišnji indikatori digitalne agende pokazali da samo polovina evropske radne snage raspolaže IT veštinama dovoljnim za obavljanje raspoloživih poslova.
Podaci pokazuju da samo 43% stanovništva EU poznaje internet u srednjoj ili visokoj meri i ume, na primer, da ga koristi za telefoniranje ili da napravi veb stranu. Gotovo četvrtina nema nikakvih IT znanja. Procenjuje se da će broj slobodnih radnih mesta koja zahtevaju ICT stručnost narasti na 700.000 do 2015. godine.
Evropski IT sektor trenutno je zaslužan za 6% bruto društvenog proizvoda i u njemu je zaposleno preko osam miliona ljudi. I pored rasta potražnje za bržim pristupom internetu i boljom mobilnom povezanošću, kupovina preko mreže se još uvek obavlja pretežno u nacionalnim granicama, jer se samo desetina mrežnih kupaca odlučuje da ih prekorači. Pored toga, većina malih i srednjih preduzeća niti kupuje niti prodaje preko mreže, a ulaganja u komercijalna istraživanja su obustavljena.
„Privrženost načinima razmišljanja i poslovnim modelima dvadesetog veka štete evropskoj ekonomiji, što je zaista sramota“, izjavila je komesarka za digitalnu agendu, Neli Krus. „Nedovoljnim investiranjem pogađamo sebe u nogu. Evropu će pregaziti njeni globalni takmaci ukoliko ostanemo samozadovoljni.“
Uprkos tome, Evropska komisija ima i par razloga za optimizam: mobilni internet je u protekloj godini porastao za 62% tako da EU sada ima 217 miliona mobilnih pretplatnika s brzom vezom; 68% Evropljana redovno posećuje internet; 170 miliona koristi društvene mreže, a po prvi put je većina ekonomski slabostojećih Evropljana koristila internet.
Evropska komisija inače ima veoma ambiciozne digitalne ciljeve. Želi da svaki Evropljanim do 2020. ima pristup internetu brzinom od najmanje 30 megabita u sekundi a da polovina koristi usluge od 100 Mb/s. „Telekomunikacioni sektor će imati ključnu ulogu u trci ka digitalnom evropskom društvu u kome će se rast i poslovi ostvarivati boljim i bržim mrežnim aktivnostima“, navodi se u saopštenju.
Međutim, Komisija smatra da je za uvođenje brzog interneta potrebno više koordinacije u primeni telekomunikacionih pravila. Trenutno među evropskim zemljama postoje znatne razlike u cenama brzog pristupa internetu i pravilima o mrežnoj neutralnosti, a telekomi i dalje papreno naplaćuju mobilni roming.
Udruženje evropskih operatora telekomunikacionih mreža (European Telecommunications Network Operators, ETNO), iskoristilo je ovo saopštenje kao priliku da još jednom pozove da se cene pristupa bakarnim mrežama ne menjaju, jer smatra da se njihova uloga u ostvarivanju ciljeva digitalne agende ne sme potcenjivati.
Nova regulativa o harmonizaciji e-potpisa i drugih servisa koji zahtevaju garantovano poverenje, akcioni plan e-trgovine koji treba da olakša prekogranični pristup proizvodima i strategije EU za računarski oblak i internetsku bezbednost, evropski zakonodavci će razmatrati sledeće godine.
