Prinos pšenice manji do 35 odsto
Prinos pšenice, čiji se početak žetve očekuje za dve sedmice, biće manji do 35 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, tvrde poljoprivrednici.
Poljoprivredne proizvođače, osim siromašnog roda, brine i otkup, jer su, naglašavaju, zbog većih cena repromaterijala i goriva imali skupu setvu.
Traže da ove godine bude veća otkupna cena žitarica tek kako bi, tvrde, bili na „pozitivnoj nuli“. I pojedini kombajnisti su, podsećaju, najavili da će njihove usluge biti skuplje nego prošle godine, što će ih dodatno koštati.
Ljubo Maletić, predsednik Udruženja poljoprivrednika Semberije, naglašava da će semberski ratari žetvu početi početkom jula.
Prema njegovim rečima, kada je Semberija u pitanju, pšenica i ječam će podbaciti najmanje 30 do 35 odsto.
„Mislim da je slično stanje i u čitavoj BiH. Bilo je dosta vlage, a zatim je naišlo jako sunce, što je negativno uticalo na žita. Što se kukuruza tiče, ovakvo vreme mu pogoduje. Takva je praksa inače. Meni su 62 godine i ne pamtim da su u jednoj godini dobro rodili i pšenica i kukuruz“, ističe Maletić.
Dragan Mandić, šef Zavoda za strna žita pri Poljoprivrednom institutu RS, naglašava da je na terenu vidljivo da će pšenica ove godine biti nešto lošijeg kvaliteta, te podseća da je prosečan rod prošle godine iznosio 3,5 tona po hektaru.
„Koliko će ove godine zrno biti oštećeno, zasad je teško reći. Rano je pre žetve bilo šta prognozirati“, naglašava Mandić.
Sead Jeleč, sekretar Udruženja poljoprivrednika u BiH, podsjeća da su poljoprivredni proizvođači imali skupu setvu, ali, ipak, ne misli da će to da utiče na otkupnu cenu žita.
„Iako su imputi bili skuplji, ne može se očekivati da će to tržište priznati. Tržište, inače, ne priznaje nečije troškove. Cena će se formirati na osnovu roda žita u žitorodnim regijama Evrope. Zasad nema prognoza da će otkupna cena žita biti veća“, žali se Jeleč.
Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS je prijavljeno 8.628 hektara zasejanih jarih žita.
„Sigurno je da je još posejano, ali nemamo te podatke, jer je reč o manjim površinama ili proizvođači nisu hteli da konkurišu za regresirano đubrivo“, kažu u resornom ministarstvu.
Inače, prema podacima Agencije za statistiku BiH, u strukturi ukupno zasejanih površina žitarice su prošle godine učestvovale sa 57 odsto.
