Evropski parlament usvojio direktive koje su srž fiskalne unije
Evropski parlament izglasao je juče dve direktive kojima se Evropskoj komisiji jačaju ovlašćenja u nadzoru proračuna zemalja članica evrozone te zatražio uspostavljanje evropskog fonda za otkup dugova zemalja evrozone koji prelazi 60 odsto BDP-a, koji bi omogućio produžetak otplate duga i niže kamatne stope.
Te dve direktive spadaju među najdalekosežnije predloge, a šef socijalista u Evropskom parlamentu Hans Svoboda rekao je da to predstavlja ‘srž fiskalne unije‘. Međutim, da bi te direktive stupile na snagu trebaju ih potvrditi zemlje članice, a ministri finansija bi trebalo da započnju raspravu na ovu temu u sledećih mesec dana. Pregovori između zemalja članica i parlamenta mogli bi potrajati mesecima.
Prva direktiva daje nadležnost Evropskoj komisiji da u slučaju da nacionalni proračun ne poštuje ograničenja javnog duga zatraži od države članice da izradi novi predlog proračuna. Predloge proračuna zemlje članice evrozone moraće da šalju u Brisel pre izglasavanja u nacionalnim parlamentima.
Druga direktiva predviđa još stroži proračunski nadzor za zemlje koje su u finansijskim poteškoćama ili koje primaju finansijsku pomoć EU-a, poput Grčke ili Portugala.
Ta dva predloga predstavljaju najvažniji deo pokušaja evrozone da spreči ponavljanje dužničkih kriza. Komisija ih je predložila u novembru prošle godine, a zastupnici su iskoristili činjenicu da ih je potrebno što pre prihvatiti i dodali tim predlozima svoje zahteve koji će sigurno naići na otpor među zemljama članicama.
Reč je o predlogu da se osnuje evropski fond za otkup dugova, kojim bi dugovi zemalja evrozone iznad 60 odsto BDP-a postao zajednički dug evrozone. Taj bi fond onda omogućio produžetak otplate tih dugova i povoljnije kamate. Parlament takođe predlaže da se jedan odsto BDP-a evrozone godišnje izdvaja za infrastrukturne projekte. S tim predlozima moraju se složiti zemlje članice, a deo njih će sigurno pružiti veliki otpor.
