Rod pšenice dovoljan za domaće potrebe

U Srbiji je ove godine pšenica zasejana na 470.000 hektara, što je najmanje do sada, ali će proizvodnja zadovoljiti potrebe zemlje, ocenio je danas saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Miroslav Malešević.

„Procenjeni prinos pšenice je iznad 3,5 tone po hektaru, ali žetva će početi za 20 dana tako da postoji opasnost da naiđe neki toplotni udar i smanji rod“, kazao je Malešević u Jagodini na tradicionalnoj manifestaciji „Dan polja strnih žita“.

On je prognozirao da će u istočnoj Srbiji prinosi biti slabiji, u Pomoravlju solidni, dok će u Vojvodini biti nešto veći, ali ne značajno u odnosu na prosek u Srbiji.

„Cena pšenice od 200 evra po toni bi bila primerena za velike proizvođače“, rekao je Malešević i dodao da bi ta žitarica kasnije mogla dostići veću cenu, jer nema zaliha ni u okruženju ni u Evropi i svi očekuju slabiju žetvu nego prošle godine.

Država bi, kako je predložio, za Robne rezerve trebalo da kupi 200.000 tona pšenice, a da posle kupuje kontinuirano.

„Za domaće potrebe je potrebno 1,4 miliona tona pšenice i dodatnih 250.000 tona za seme, što će biti obezbeđeno ovogodišnjim rodom“, istakao je Malešević.

On je ocenio da je manje pšenice zasejano, jer niko od nadležnih jesenas nije pozvao proizvođače da seju pšenicu i ponudio bilo kakve uslove, zbog čega je zasejano više kukuruza.

„Ratarstvo je u Srbiji svedeno na dve kulture, u centralnoj Srbiji to su kukuruz i pšenica, a sada u Pomoravlju i soja. U Vojvodini ima tri, četiri kulture. Tako se ne može ići u korak s Evropom“, rekao je Malešević.

On je naglasio da je veoma bitan i popis poljoprivrede koji počinje 1. oktobra, a koji nije rađen poslednjih 50 godina, kako bi se videlo u kom pravcu treba da ide strategija razvoja poljoprivrede.

„Cela poljoprivreda Srbije sada je usmerena na ratarstvo i povrtarstvo, a bez stočarstva nema napretka“, kazao je Malešević.