Ugašeno i internet izdanje hrvatskog Vjesnika
Hrvatski politički dnevnik Vjesnik se definitivno ugasio. Iako u printu ne izlazi već neko vreme, novinari koji su još verovali da se nešto može promeniti radili su za njegovo veb izdanje. No od danas je i s tim gotovo. Na internet stranicama dnevnog lista, koji je nekad davno imao prefiks ugledni, objavljen je posljednji tekst. Svojevrsni nekrolog 72 godišnjem starcu.
Direktor lista Robert Mekinić zahvalio se čitaocima lista, kao i onima koji to nisu bili sledećim rečima:
„U ime svih koji su nekada radili ili sada rade u ovoj redakciji, zahvaljujemo se što ste nas čitali. Zahvaljujemo Vam se što ste pratili život ovog 72-godišnjeg starca, pa i u vremenu koje ovakvim starinama ne pogoduje. Iako možda i nismo uvek pisali najbolje, bili u potpunosti iskreni ili tačni, trudili smo se živeti ovaj novinarski posao svim srcem. Jer rad u dnevnim novinama, šta god ko rekao, nije posao. To je niz malih života koji svaki dan započinje ispočetka. Danas postoje viši interesi, pa je novinarska romantika pala u drugi plan. Možda imate pravo što nas kudite, jer nismo uspeli da se prilagodimoi, ali samo radi Vas vredilo je raditi sve ove godine.
Dragim nečitaocima Vjesnika,
isto tako se zahvaljujemo. I oni su svojim specifičnim pogledima i te kako doprineli postojanju lista koji im nije bio ni važan, ni interesantan. Jedino nam je žao, što nisu imali prilike, a verovatno niti neće, bar jednom zaviriti između crnih novinskih slova Vjesnika koje ne poznaju.
Zahvaljujemo se političarima,
koji su ovaj list stvorili i ugasili. Na isti način, u ilegali. I za dobrobit svih. Starac je svoje proživeo i vreme je da se otvori mesto novim snagama. Sigurni smo da će takva odluka imati nekakve posljdice. Nadamo se da će biti opravdana.
Za kraj,
zahvaljujemo se svim kolegama s kojim smo radili, živeli i učili. Posebno onima koji su i pre nas živeli ‘našu’ novinu. Bez obzira slagali se ili ne, delili iste poglede ili ne, svima nam ostaje samo jedno. Mi smo Vjesnikova deca.
Zamolili bismo samo par sitnica.
Kada Vas neko možda jednom zapita šta je bio Vjesnik, predlažemo da ne odgovorite da je to10 ili 20 miliona kuna iz državnog proračuna godišnje, kojih u ovoj teškoj situaciji nema.
Odgovorite mu da je to tradicija koja se ne može kupiti, jer ona nastaje vremenom. Odgovorite mu da su to „Vjesnikove nagrade za umetnost“, da je to „Breza“ u Puli, da je to „Plava vrpca Vjesnika“. Odgovorite mu da su to desetine hiljada stranica novina koje su čitali besplatno u celom svetu svi koji su imali internet.
Odgovorite im da su to stotine hiljada sati odrađenih u ratu i miru, po danu i noći, nedeljama i praznicima. Odgovorite im da su to nekadašnja novinska arhiva i nekad velika izdavačka kuća koja je iznedrila mnoge današnje privatne novine.
Odgovorite da su to bile dnevne novine…“
