U Kostolcu otkriveno prvo groblje mamuta u svetu
Prostor površinskog kopa uglja Drmno u Kostolcu zabelelo se od kostiju. Zapanjeni arheolozi s Viminacijuma utvrdili su da je reč o delovima skeleta mamuta, koje je prilikom kopanja oštetio rudarski bager. Ali, bujice vode posle jake kiše u ponedeljak, koja je sprala blato niz liticu kopa otkrile su ostatke još pet praistorijskih rođaka slona. Uz skelet Vike, koji je pronađen ovde 2009. godine, te onaj džinovski otkriven pre neki dan, ovo je zasad čak sedam fosila nađenih u Viminacijumu.
– Ovako nešto još nije viđeno u arheologiji. Na rastojanju od samo nekoliko stotina metara pronašli smo ukupno sedam skeleta mamuta – kaže prof. dr Miomir Korać, direktor arheološkog projekta Viminacijum. – Na samo tri hektara površine mi do sada imamo nezabeleženu pojavu ostataka mamuta, ali očekujemo da će ih biti još. Ovo je senzacija svetskih razmera i da bismo mogli da istražujemo ovo, najverovatnije, prvo otkriveno groblje mamuta u svetu, svi rudarski radovi su zahvaljujući dobroj volji EPS već zaustavljeni.
Posle kiše, koja je pala u ponedeljak, patrola mladih doktoranada Arheološkog instituta SANU, u sastavu Saša Redžić, Nemanja Mrđić, Ilija Danković i Mladen Jovičić, obilazila je površinski kop Drmno i primetila odbleske jutarnjeg sunca sa kostiju, koje su virile iz 50 metara visoke litice na lokalitetu Nosak. Pošto su se kosti belele na nepristupačnoj visini, popeli su se elektromonterskim merdevinama i uprkos klizanju i obrušavanju, došli do fosila. Ostali su zapanjeni pred veličinom kljova, rebara i drugih kostiju, koje su štrčale iz zasečenog brda Nosak. O pronalasku su odmah izvestili profesora Koraća.
– Veče pre otkrića desila se neverovatna koincidencija, ako se to može tako nazvati – kaže prof. Korać. – Naš prijatelj Dragan Gajić Uča iz Ljiga pozvao me je usred noći i rekao: „Profesore, sanjao sam da ste pronašli još mamuta“, a ja sam mu odgovorio: „Hvala ti Učo na lepim željama, ali sada je vreme za spavanje“ i spustio mu slušalicu. Ujutro su me mlade kolege obavestile o pravom polju mamutskih kostiju.
Fosili mamuta su pronađeni u ogromnom lesnom nanosu, a prirodnjaci kažu da je po svoj prilici reč o epohalnom otkriću prvog groblja najvećih sisara koji su ikada hodali zemljom. Naime, mamuti su, kao i njihovi mlađi rođaci slonovi, imali običaj da prevaljuju neverovatne razdaljine da bi skončali na istom mestu, gde su umirale stotinama godina generacije ovih ogromnih životinja.
– Nosak, gde su pronađeni ostaci mamuta, jeste lesna zaravan u nekadašnjoj delti praistorijske Morave, koja se ovde ulivala u Panonsko more – objašnjava Miloš Milivojević, iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. – Kada smo 2009. godine otkrili fosil mamutice Vike, utvrdili smo da se ona udavila i skončala u blatu močvare. Međutim, ostaci ostalih mamuta nalaze se na najmanje deset metara višoj koti i moguća su, grubo, dva objašnjenja ove pojave. Ili je reč o nekoj katastrofi, koja ih je zadesila na istom mestu, ili je zaista pronađeno prvo groblje mamuta u svetu.
