Srbija bez španske groznice
Rasplet telenovele o krizi javnog duga evrozone neće se desiti ni u ovoj epizodi u kojoj je glavni akter Španija. Kreditom od 100 milijardi evra Evropa, kažu ekonomisti, samo trenutno gasi lokalni požar.
Međutim, probleme u Španiji Srbija neće direktno osetiti, pre svega zbog male trgovinske razmene i zato što u Srbiji ne posluju španske banke, kažu ekonomisti.
Ekonomista Ivan Nikolić ističe da su mere koje primenjuje evropska Centralna banka nekonvencionalne. Prema njegovim rečima, bilo je kontroverzi, da li su dobre ili ne, ali su se alteranative suzile.
„Bojim se da je to jedini put kojim kupuju vreme do konačnog raspleta krize. Da nije toga mogli bismo očekivati potpuni krah evrozone“, navodi Nikolić.
Ekonomista Marko Malović kaže da je španska privreda velika i jasno je da bi njen eventualni pad mogao da znači ozbiljan udarac za zonu evra.
Udarac španske krize Srbija, sa svojim problemima, verovatno neće ni osetiti.
Nikolić navodi da u Srbiji nema španskih banaka i da bi mnogo veći problem mogao nastati nakon narednih izbora u Grčkoj.
Prema njegovim rečima, poremećaji bi bili indirektni preko poremećaja u evrozoni.
„Nekakvu direktnu vezu sa Srbijom ne vidim. Ovo je jedan problem s kojim se evrozona nije izborila, koji raste i prema kome se još uvek ne zauzima pravi kurs“, smatra Malović.
Kako je rekao, što taj problem bude više rastao i ako se rešava na pogrešan način, vesti koje nas očekuju biće lošije.
Čekajući konačni rasplet krize evrozone, sada su najglasniji poreski obveznici boljestojećih zemalja, kao što su Nemačka ili Velika Britanija, jer oni ne bi više, kako kažu, da plaćaju tuđe greške.
