Krompir truli, a država ćuti

Vest da je Evropska komisija dala „zeleno svetlo“ za izvoz krompira iz Srbije u zemlje EU obradovala je brojne proizvođače, ali su mnogi ostali zatečeni, jer niko još ne zna kakve uslove treba da ispunjava, kako bi njegova roba mogla da se nađe na izazovnom tržištu. Krompiraši negoduju što je država – tek posle mesec dana od saznanja da je Srbija dobila pozitivnu ocenu od komisije – ovu vest saopštila javnosti.


– Informaciju o otvorenim vratima evropskog tržišta naša zemlja dobila je još 24. aprila, o čemu je proizvođače trebalo odmah obavestiti, jer je poznato da su u skladištima ostale velike količine prošlogodišnjeg roda merkantilnog krompira, koji smo mogli odmah da izvezemo. Sada, ipak, mislim da je kasno – kaže Ratko Vukićević, predsednik Asocijacije „Plodovi Srbije“ i vlasnik firme „Agromobil“ iz Guče, jedne od najvećih proizvođača semenskog krompira u zemlji.

Inače, odmah po saznanju da je odobren izvoz, veliki poizvođači uputili su nadležnim ministarstvima zahteve za uputstva, ali odgovor – iako je prošlo više od mesec dana – još nije stigao.

– Proizvođači, ipak, moraju da znaju kako im sada neće poteći med i mleko, jer prvenstveno treba ispuniti uslove za izvoz. To se, pre svega, odnosi na kvalitet samog roda, ali i dobro pakovanje, što u našoj zemlji trenutno nije baš sjajno. Nadalje, trebalo bi raditi i na udruživanju proizvođača, odnosno na izradi zakona o kooperativi i zadrugama. Jer, ovako usitnjeni, proizvođači ne mogu da izađu na tržište Evrope – tvrdi Vukićević.

Kako god bilo, vest o izvozu srpskog krompira u zemlje EU mogla bi da pojača proizvodnju u našoj zemlji, ali stručnjaci iz oblasti ratarstva ističu da ne bi trebalo povećavati zasade pod ovom kulturom, već bi valjalo uvesti odgovarajuće agrotehničke mere. Jer, dok u Srbiji prinosi po hektaru iznose oko 18 tona, u evropskim državama – koje primenjuju napredne metode proizvodnje – ta cifra kreće se oko 60 tona.

– Prinosi na mojoj parceli ranijih godina iznosili su do 20 tona po hektaru, ali sam sada, uz pomoć agronoma, uspeo da ih dupliram… Obradovala me je vest o izvozu, mada još ne znamo šta nam sve treba samo od dokumentacije, o ostalom da i ne govorim – priznaje Milovan Jovanović iz Dragačeva.

Ni zabrane, ni bakterije


Stručnjaci Agronomskog fakulteta ističu da Srbiji nikada nije ni bila uvedena zabrana izvoza krompira, ali da su od 2000. godine postojali propisi EU o tome šta zemlje izvoznice treba da ispune od uslova, odnosno kakav fitosanitarni sistem treba da imaju. Zato je, ravno 12 godina, naša zemlja radila na osposobljavanju ovog sistema. Sagovornici „Novosti“ dodaju i da nije istina kako je Evropska komisija kočila izvoz zbog navodne pojave bakterije prstenastog truleža na pojedinim parcelama u Srbiji. To, kažu, jednostavno nije bio posao ove komisije, a – da stvar bude još gora – postojanje ove bakterije nije čak ni dokazano!