Meteoropatija danas pogađa i zdrave i mlade osobe

Prema nekim istraživanjima, oko 80 odsto svetske populacije oseća tegobe pri promeni vremena. Meteoropatija danas pogađa i zdrave i mlade osobe, pa čak i decu.
 
Pasivne meteoropate na osnovu tegoba koje osećaju mogu nepogrešivo da predvide kakvo će vreme biti narednih dana.
 
U aktivne meteoropate spadaju praktično svi ljudi na planeti. Gotovo da ne postoji osoba kojoj ne smeta hladno, vetrovito, kišovito ili sunčano vreme, a sve je više i onih koji ozbiljno shvataju prognozirane biometeorološke parametre.
 
Lekari smatraju da vremenski uslovi svakako imaju uticaj na organizam i psihičko stanje ljudi. Statistički, ljudima najviše smeta prelazak iz hladnog u toplo vreme, jer je većina fizički nepripremljena tako da proces adaptacije teče sporije. Za razliku od hroničnih bolesnika, koji osećaju uobičajene zdravstvene probleme, zdrave osobe često nisu u stanju da ustanove zbog čega imaju tegobe.
 
Prelaz iz jednog u drugo godišnje doba, promene vazdušnog pritiska i opštih vremenskih uslova, a posebno u prvim jesenjim i prolećnim danima, čini ljude mrzovoljnijim. Kog mnogih ljudi se javljaju česte glavobolje, a kod pojedinih osoba može da dođe i do značajnog variranja krvnog pritiska. Primećeno je da osobe ulaskom u četvrtu deceniju života počinju polako da osećaju reakcije pri promeni vremena.
 
Meteoropatija do danas nije dobila svoje mesto u medicini, iako se za nju odavno zna. Poznato je da je u prošlosti veliki broj poznatih umetnika imao nestabilne psihičke bioritmove zbog naglih promena vremenskih uslova. Lekarii kažu da su odmor i relaksacija najefikasniji protiv meteoropatije. Upotreba lekova može da prouzrokuje neželjene efekte i probleme, kao što su zavisnosti koje bi kasnije trebalo posebno lečiti. Meteoropatska stanja obično traju onoliko koliko traje nepovoljan vremenski period. S poboljšanjem vremenskih uslova i simptomi meteoropatije se smanjuju.