U „novoj EU“ nema spremnih za evro
Nijedna od osam zemalja kandidata za uvođenje evra trenutno ne ispunjava sve kriterijume za članstvo u evrozoni, saopštila je Evropska centralna banka (ECB).
Ta banka najmanje jednom u dve godine objavljuje Izveštaj o konvergenciji, u kojem se procenjuje napredak zemalja članica Evropske unije koje još nisu u evrozoni ka članstvu u tom monetarnom bloku.
Deset od 27 članica EU još nije uvelo zajedničku evropsku valutu, a dve od njih – Britanija i Danska – sklopile su klauzulu koja im omogućava da ostanu izvan evrozone. Od preostalih osam zemalja – Bugarske, Češke, Mađarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije i Švedske, nijedna trenutno ne ispunjava kriterijume za članstvo u zoni evra, zaključila je ECB.
U izveštaju Banke se procenjuje napredak potencijalnih članica evrozone kad je reč o inflaciji, državnim finansijama, deviznom kursu, dugoročnim kamatnim stopama i približavanja standardima evrozone na polju zakona. Ni u jednoj od osam država obuhvaćenih izveštajem zakonski okvir nije bio u potpunosti usaglašen sa zahtevima, istakla je ECB i dodala da se nekompatibilnost uglavnom tiče nezavisnosti centralne banke.
S druge strane, iako su Evropljani ubeđeni da zajednička valuta nije dobra za ekonomiju njihovih zemalja, nisu spremni da se vrate na ranije nacionalne valute. Ovo je zaključak ankete žitelja osam članica Evropske unije, u kojima živi više od 75 odsto od 500 miliona stanovnika ekonomskog bloka.
Anketa je, kako piše „New York Times“, sprovedena u okviru projekta „Global Attitudes“ istraživačkog centra „Pew“. Zonu evra predstavljali su Nemačka, Francuska, Italija, Španija i Grčka, a ostatak EU – Velika Britanija, Poljska i Češka. U svakoj zemlji anketirano je oko 1.000 stanovnika.
„Evropljani shvataju da je odustajanje od evra kao skok u tamu„,napomenuo je direktor sektora za medjunarodne ekonomske stavove „Pew“ Brus Stouks.
Respondenti iz Grčke, koja bi mogla da bude prva zemlja koja je napustila evrozonu, dali su najtipičnije odgovore, smatraju autori ankete. Upravo u Grčkoj veliki broj učesnika tvrdi da je zemlju oslabila evropska ekonomska integracija, ali njeni građani daju najveću podršku članstvu u evrozoni, za šta se izjasnilo 71 odsto anketiranih.
Najmanju podršku evru dali su Italijani, samo 52 odsto anketiranih se izjasnilo u korist zajedničke valute. Povoljan uticaj zajedničke valute na privredni razvoj zemlje priznalo je 46 odsto Grka, 30 odsto Italijana i 31 odsto Francuza. U Poljskoj je na to pitanje pozitivan odgovor dalo 48 odsto anketiranih prema 63 odsto 2009. godine, u Češkoj 28 odsto prema 45 procenta u 2009.
Prema rezultatima ankete, Nemačka zaslužuje najveća priznanja, a njena kancelarka Angela Merkel je proglašena za najviše uvažavanog evropskog lidera, bez obzira na njen krajnje oštar stav po pitanju budžetske konsolidacije u Evropi.
Jedino u Grčkoj, čiji su odnosi sa Nemačkom zbog krize naglo pogoršani, politiku Angele Merkel je podržalo samo 14 odsto anketiranih, dok je u ostalim zemljama taj pokazatelj premašio 50 procenata. U ostalih sedam zemalja Grčka i grčki političari su dobili najmanje poena.
