EU: Utaja poreza je uzrok krize u Grčkoj
Utaja poreza je glavni uzrok krize u Grčkoj, izjavio je portparol komesara Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja Olija Rena, Amadeu Altafaž , nakon što su kontroverzne izjave direktorke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard izazvale veliku buru na društvenim mrežama.
Altafaž je, na redovnoj konferenciji za štampu Evropske komisije, izjavio da je „borba protiv utaje poreza centralni deo 237 milijardi evra vrednog paketa pomoći Grčkoj, dogovorenog u martu između evrozone, MMF-a i privatnih kreditora“, prenela je agencija AFP. On je dodao da paket pomoći, koji nema podršku velikog broja Grka budući da oni već dve godine trpe posledice mera štednje, „koristi narodu Grčke u borbi protiv utaje poreza, što je ključni problem u upravljanju javnim finansijama“.
Kristin Lagard je u intervjuu britanskom listu „Guardian“ objavljenom u petak izjavila da u većoj meri saoseća sa gladnom decom u afričkom regionu Sahel nego sa grčkim narodom. „Takođe dosta razmišljam o svim tim ljudima koji uvek pokušavaju da izbegnu plaćanje poreza, odnosno svim tim Grcima koji pokušavaju da izbegnu plaćanje poreza“, rekla je šefica MMF-a i dodala da bi Grci mogli sami sebi da pomognu „time što bi svi plaćali svoje poreze“.
Na pitanje novinara da li Evropska komisija deli očiti stav Lagardove da Grci većinom izbegavaju plaćanje poreza, Altafaž je odgovorio sa „ne“. On je dodao da su zvaničnici EU u Grčkoj i da rade na problemu utaje poreza, kao i da su grčke vlasti svesne tog problema.
Grčka za banke dala 18 milijardi evra
Grčki stabilizacioni fond je izdvojio 18 milijardi evra za četiri najveće banke u zemlji, piše njujorški dnevnik „Wall Street Journal“. Sredstva u formi obveznica, koje je emitovao privremeni opšteevropski stabilizacioni fond EFFS, dobijaju Nacionalna banka (6,9 milijardi evra), Alpfa (1,9 milijardi), Eurobanka (4,2 milijarde) i Pireus banka (5 milijardi evra).
Ove kreditne organizacije učestvuju sa oko 80 odsto u aktivi bankarskog sistema Grčke. Posle odobravanja sredstava banke ponovo mogu da dobiju pristup sistemu za kreditiranje Evropske centralne banke.
Ulivanje sredstava u banke omogućiće im da pokriju gubitke nastale zbog reprogramiranja državnog duga Grčke od 200 milijardi evra u martu ove godine.
