Tekstilna industrija – šansa za stratešku saradnju Srbije i Turske

Turska Srbiju vidi kao strateškog ekonomskog partnera na putu ka Evropi, rečeno je danas na poslovnom forumu “Tekstilna industrija Srbije – šansa za stratešku saradnju Srbije i Turske”.

 
Kako je istaknuto u Privrednoj komori Srbije (PKS), ekonomski odnosi dve zemlje proteklih godina su u usponu, a tekstilna industrija može da bude velika šansa za stratešku saradnju Srbije i Turske.
 
Ministar bez portfelja u Vladi Srbije Sulejman Ugljanin istakao je da su investicije i zajednička proizvodnja za treća tržišta okosnica buduće saradnje srpskih i turskih privrednika. On je ukazao I na značaj turskih investicija u nerazvijena područja Srbije, kompanije Džins iz Istanbula u Leskovcu i Boral Aluminijuma u Boljevcu, što je, kako je rekao, prava podrška ekonomskom razvoju naše zemlje. Ugljanin je podsetio da su Srbija i Turska potpisale niz ekonomskih sporazuma među kojima je najvažniji Sporazum o slobodnoj trgovini čijim je stupanjem na snagu znatno porasla robna razmene i srpski izvoz.
 
Ambasador Turske u Srbiji Ali Rize Čolak rekao je da su ti sporazumi osnova saradnje, ali da treba smanjiti nivo birokratije kako bi kompanije lakše poslovale. Čolak je naglasio da je tekstilna industrija odlična privredna grana za sardanju dve zemlje, jer se investicije brzo vraćaju, a značajno utiče na izvoz i rast Bruto domaćeg proizvoda.
 
Turska je četvrta svetska sila u proizvodnji tekstila i ta grana čini 25 odsto ukupnog izvoza zemlje.Izvoz tekstila lane je dostigao 24 milijarde dolara, a najviše se izvozi u zemlje EU, Rusiju, Ukrajinu, Azerbejdžan, Kinu. U toj privrednoj grani zaposleno je 26 odsto radne snage.
 
Popredesnik PKS Mihailo Vesović naveo je da je u proteklih 10 godina u Srbiju investirano 17 milijardi evra i da je 2011. godine naša zemlja privukla 2,2 milijarde evra investicija i bila lider u regonu. On je rekao da Srbija ima specfičan sistem podsticaja investitora, da ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, CEFTA, EFTA, Carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana.Prednosti tih sporazuma, prema Vesoviću, najbolje je iskoristila tekstilna industrija.
 
Sekretar Odbora PKS za tekstilnu indstriju Vesna Vasiljević podsetila je da je izvoz srpske tekstilne industrije lane vredeo blizu 700 miliona dolara, a uvoz skoro milijardu dolara. Od 2000. u tu privrednu granu u Srbiji investirano je više od milijardu dolara, a trenutno zapošljava 28.000 radnika. Prema podacima PKS, Turska je jedan od važnijih trgovinskih partnera Srbije i ukupna robna razmena beleži gotovo stalni rast u proteklih deset godina, ali uz deficit na srpskoj strani.
 
U 2010. godini, na listi 156 tržišta na koja je Srbija plasirala robe i usluge, Turska je bila na 23. mestu. Tokom 2011. godine ostvaren je najveci obim razmene 588,40 miliona dolara, a srpski izvoz u Tursku dostigao je rekordnih 183,06 miliona evra što je dva puta više nego u 2010. godini.
 
Najznačajniji vid privredne saradnje dve zemlje je robna razmena, dok je u porastu spoljnotrgovinski promet u slobodnim zonama. Srbija sa Turskom ima potpisan Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a 1.septembra 2010. stupio je na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini, cijom primenom je vidno unapređena klima u ukupnim ekonomskim odnosima dve zemlje, znatno porastao obim međusobne trgovinske razmene i srpski izvoz dostigao rekordni nivo. Od prošle godine primenjuje se Sporazum o saradnji u oblasti životne sredine, a od 2010. godine Sporazum o ekonomskoj saradnji i Sporazum o tehnickoj i finansijskoj saradnji.
 
Od ostalih najvažnijih međudržavnih sporazuma, od znacaja za razvoj bilateralnih ekonomskih odnosa, izdvajaju se i sporazumi o kooperaciji u oblasti infrastruktunih projekata, o podsticanju i zaštiti investicija i o uzajamnoj pomoci u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja.