Danas je Svetski dan digestivnih bolesti
Dobra higijena ruku, poštovanje procedura prilikom medicinskih intervencija, ali i pirsinga, tetoviranja i kozmetičkih usluga, od izuzetnog je značaja u borbi protiv hepatitisa A, B i naročito C, koji u 30 odsto slučajeva može prouzrokovati maligni tumor jetre, ističu gastroenterolozi povodom 29.maja – Svetskog dana digestivnih bolesti.
U prilog tome svedoči činjenica da je oko jedan odsto ljudi inficirano bolešću, pri čemu veliki broj njih i ne zna da je nosilac infekcije.
Svi koji žele da se podvrgnu pirsingu i tetovaži, kao i njihovi roditelji ukoliko je reč o mlađim osobama, treba da vode računa o riziku od inficiranja hepatitisom u salonima ukoliko se u njima striktno ne poštuju higijenske procedure, poručuju stručnjaci i dodajući da rizik postoji i u kozmetičkim salonima u kojima se pružaju pedikir i manikir usluge.
Ta infekcija se prenosi i seksualnim putem, kao i medicinskim intervencijama ukoliko zahvataju telesne šupljine ili krvne sudove, ističu lekari i podsećaju da je pre nekoliko godina izbila „epidemija hepatitisa C“ među porodiljama u jednoj ustanovi zbog toga što su instrumenti potapani u dezinfekciono sredstvo koje ne može da ubije taj virus.
U našoj zemlji se planski sprovodi vakcinacija dece i određenih kategorija stanovništva kako bi se u naredne dve decenije ta bolest u potpunosti iskorenila među mlađim stanovništvom, dok je za hepatitis A i za njeno iskorenjivanje ključna higijena.
I gojaznost je faktor rizika kod više od 20 odsto ljudi koji imaju karcinom debelog creva, jednjaka, želuca i pankreasa, a prekomerni kilogrami otežavaju lečenje nekih bolesti poput hepatitisa.
Ovi podaci ukazuju na značaj borbe protiv gojaznosti koja je prava pošast savremenog sveta, pri čemu se procenjuje da je u Srbiji najmanje 20 odsto dece gojazno.
Gojaznost kod dece je izuzetno veliki problem, jer je gojazno dete kad poraste podložno dijabetesu, arterosklerozi, ubrzanom starenju i šlogu, a stručnjaci smatraju da ne postoji zdrav gojazan čovek, što potvrđuje definicija Svetske zdravstvene organizacije koja gojaznost smatra bolešću.
U ovoj problematici važno mesto zauzima metabolički sindrom, koji obuhvata široki spektar stanja koja nastaju delovanjem genetskih i faktora spoljašnje sredine, a to su fizička neaktivnost, prekomerni unos hrane, šećera.
Posledice su, između ostalog, dijabetes, masna jetra, ubrzano starenje, ubrzana arteroskleroza, infarkt miokarda, moždani udar, odnosno stanja koja na neki način objedinjuju rad svih internista.
Svetski dan digestivnog trakta predstavlja obeležavanje godišnjice osnivanja Organizacije gastroenterologa u Vašingtonu 1958. godine.
Svetski dan je uspostavilo Svetsko društvo gastroenterologa i taj dan nije u kalendaru SZO, ali u svom programu se oslanja na prioritete u ovoj oblasti koji su prepoznati od strane SZO.
SZO navodi da je u Srbiji veliki broj bolesti povezan sa neadekvatnom ishranom, tako da se beleži značajan porast obolelih od dijabetesa tipa 2, naročito kod mladih, arterioskleroza koja dovodi do kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti, na šta prvenstveno utiče gojaznost koja se nalazi među faktorima rizika za karcinom debelog creva i karcinom dojke.
