Prve tužbe zbog kopiranja srpskih proizvoda
Kompanija “Strauss Adriatic“ tužila je dva preduzetnika Kineza zbog toga što su prodavali 15 šoljica sa krivotvorenim žigom “donkafe”, dok je kompanija “Metalac” uputila im je upozorenje pojedinim kineskim proizvođačima jer su kopirali posuđe ove kompanije i prodavali ga na tržištu BiH i Makedonije, piše Blic.
“Šoljice koristimo isključivo u promotivne svrhe, sa poklon paketima uz 400 grama kafe, pa je zato šteta koja nam je naneta daleko veća od vrednosti šoljica. Broj oduzetih šoljica iz maloprodaja varira od svega par komada, dok je od pojedinih trgovaca i uvoznika oduzeto i više od 100.000 šoljica tokom prethodnih godina,” kažu za Blic u “Strauss Adriaticu”.
Nenad Milovanović, advokat kancelarije JMS i zastupnik “Straussa” u takvim sporovima, tvrdi da nije cilj da se nekome zapleni nekoliko šoljica, već da se drugi potencijalni falsifikatori odvrate od pokušaja.
Vlasnik “Metalca” Petrašin Jakovljević kaže da je i njihovo posuđe takođe bilo na meti falsifikatora. ”Pojedini kineski proizvođači kopirali su naše posuđe koje je na tržištu najbolje prolazilo. Tu robu su prodavali u Bosni i u Makedoniji. Tada nikoga nismo tužili, jer nismo štitili svoj znak. Od kad smo pravno zaštitili žig, obavestili smo ih da to više ne rade,” priča Jakovljević.
On smatra da je u takvim slučajevima potrebno preduzimati pravne mere, jer ako bi država bila rigidnija i falsifikatori bi imali drugačiji pristup.
U Srbiji su “žrtve” kopiranja mahom skupi parfemi, alkoholna pića, sportska oprema, duvanski proizvodi, posuđe, USB memorija…Međutim, ako Srbija pretenduje na to da uđe u EU, moraće da podigne nivo zaštite intelektualne svojine. Od 35 poglavlja o kojima zemlje pregovaraju prilikom priključenja u EU, intelektualna svojina je na sedmom mestu.
“Srbija se još prelaznim sporazumom obavezala da u roku od pet godina dostigne nivo zaštite intelektualne, industrijske i komercijalne svojine koji je sličan nivou u EU. Pošto smo otpočeli primenu sporazuma tek 2009, rok ističe 31. decembra 2013,” objašnjava za Blic Zoran Sretić iz Kancelarije za evropske integracije.
Srbija se serijom zakona usvojenih 2009. i 2011. u značajnoj meri usaglasila sa propisima EU. Sada još nedostaje bolje sprovođenje tih zakona i efikasnija sudska zaštita. “Kaznene mere su na papiru adekvatne. Međutim, maksimalne kazne se retko izriču, čime se stimulišu počinioci da nastave. Šteta koja zbog toga nastaje je za privredu Srbije ogromna. Ako bi se samo softverska piraterija smanjila za 10 odsto, prihod u budžetu bi bio veći za 29 miliona dolara godišnje, što bi otvorilo od 10.000 do 15.000 radnih mesta,” kažu iz Odbora za zaštitu prava intelektualne svojine u Američkoj privrednoj komori.
