U lečenju hipertenzije najvažnji izbor lekova
Izbor terapije u hipertenziji koju stručnjaci smatraju „tihim ubicom“ savremenog čoveka bila je tema nedavno održanog stručnog medicinskog skupa pod pokroviteljstvom britanske ambasade, koji je upriličila britansko-švedska farmaceutska kompanija „AstraZeneka“.
Ističući da gotovo polovina odraslog stanovništva ima hipertenziju, profesor dr Dimitra Kalimanovska Oštrić, kardiolog i šef Katedre za opštu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, naglasila je da je samo 24 odsto uzimalo antihipertenzive, bez obzira na to što u terapiji postoji široka ponuda.
– Hipertenzije su takve da je za jednu trećinu pacijenata dovoljan samo jedan antihipertenziv, dva leka za drugu trećinu, a tri medikamenta samo za najteže oblike povišenog krvnog pritiska. U stvari, najvažnije je da se za svakog pronađe optimalna kombinacija da bi se visok krvni pritisak stabilizovao. U terapiji hipertenzije koriste se ACE inhibitori, beta-blokatori i kalcijum antagonisti. Kojim lekom će započeti lečenje krajnje je individualno. Mlađi od 55 godina trebalo bi da počnu sa ACE inhibitorima, pogotovo ukoliko postoji neka komplikacija na srcu i bubrezima. Ove lekove pacijenti dobro podnose, jer u krvi ne dovode do porasta šećera niti masnoća, što je važno naročito ukoliko je uz hipertenziju prisutan i dijabetes ili hiperlipidemija.
Docent dr Milan Radović, nefrolog iz Klinike za nefrologiju Kliničkog centra Srbije, mišljenja je da kod mlađih pacijenata treba početi sa beta-blokatorima, ali bez kombinacije više lekova:
– Kombinovanje više lekova na pacijenta može da deluje traumatično ili da izazove komplikacije, kao što je astma. Beta-blokatori su zahvalna grupa lekova jer smanjuju prenadraženost nervnog sistema i izlučivanje hormona koji krvni pritisak povećavaju. Beta-blokatorima se prvenstveno leče mlađi bolesnici, kao i oni koji imaju srčane aritmije i ubrzani srčani rad. Za beta-blokatore je dokazano da mogu da smanje učestalost pojave angine pektoris, pa čak i infarkt miokarda kod pacijenata sa hipertenzijom. Međutim, lečenje je strogo individualno, jer njihova primena ipak može da dovede do neželjenih posledica, kao što su osećaj umora i hladne noge.
S obzirom na to da je hipertenzija pre svega bolest starije populacije, a da je životni vek sve duži, posebna pažnja usmerena je na njihovu terapiju. U Srbiji čak polovina stanovništva starijeg od 60 godina ima hipertenziju, a kod starijih od 75 godina taj postotak dostiže 75 odsto. Kod većine pacijenata hipertenzija je uglavnom „potpomognuta“ još nekom hroničnom bolešću, kao što su dijabetes, hronična opstruktivna bolest pluća, bubrežne tegobe… Šta je za njih lek izbora, objasnio je dr Milan Radović:
– Za ove pacijente lek izbora u lečenju hipertenzije su antagonisti kalcijuma. Oni imaju produženo delovanje, a ne remete plućnu funkciju niti pogoršavaju rad bubrega, kao ni druge hronične prateće bolesti. Cilj lečenja je da se postignu optimalne vrednosti krvnog pritiska, pri čemu je svaki smanjeni milimetar živinog stuba već uspeh. Sa ovim lekovima to je moguće jer oni u ćelijama srčanog mišića i mišićima krvnih sudova smanjuju napetost, te na taj način otvaraju krvne sudove za bolji protok krvi. Njih treba piti stalno, jer prestankom uzimanja dolazi do ponovnog porasta krvnog pritiska, što može biti opasno, jer može doći do srčanog ili moždanog udara.
