Kad migrena pomuti pamet

Od 12 do 19 odsto žena i oko osam odsto muškaraca i dece bori se sa migrenom. Iako je bolest, kako kažu, od koje se ne umire, ova vrsta glavobolje donosi mnogo neprijatnosti i bola, a tokom napada u stanju je da „parališe“ čoveka.
 
Napad migrene u proseku traje od četiri do 72 sata, a često je praćen mučninom, povraćanjem, povećanom osetljivošću na svetlost, mirise i zvuke. Inače, procenjuje se da čak 70 do 95 odsto osoba u nekom trenutku života ima glavobolju.
 
– Većina pacijenata u toku napada nije u stanju da obavlja svakodnevne aktivnosti – kaže dr Srđan Sretenović, neurolog i načelnik Centra za lečenje glavobolja i migrene u Kliničko- bolničkom centru „Zvezdara“. – Vrlo su retke „komplikovane migrene“, praćene ozbiljnim neurološkim manifestacijama. One se ispituju i leče u bolničkim uslovima. Česti napadi, četiri do pet, a nekad i više od 10 mesečno, čine ovo oboljenje ozbiljnim, jer takvi pacijenti najčešće nisu u stanju da obavljaju poslovne, ali ni porodične obaveze.
 
Prema rečima dr Sretenovića, pouzdani uzročnik migrene se ne zna. Faktori koji mogu da dovedu do pojave migrene su genetska sklonost i neurološki poremećaji. Među okidačima koji mogu da isprovociraju nastanak migrene su i stres, menstrualni ciklus kod žena, dijeta, alkohol, čokolada, umor ili glad.
 
– Klimatski uslovi jedan su od čestih faktora koji prate mogućnost nastanka pojedinih vrsta glavobolja, kao i povećanje njihovog broja – ističe naš sagovornik. – Veliku ulogu imaju promene vazdušnog pritiska, a sa njima i promene temperature vazduha. Visok atmosferski pritisak prati dane sa visokim dnevnim temperaturama, svojstvene letnjem periodu. Migrenski napadi u letnjem periodu su često učestaliji i duži.
 
Prva linija suzbijanja i uklanjanja bola jesu lekovi. Ako je reč o migrenskim glavoboljama, objašnjava dr Sretenović, tolerišu se tri glavobolje mesečno. U tom slučaju najčešće se koriste visokoselektivni medikamenti za prekid migrenskih glavobolja, a tu su i lekovi drugog i trećeg terapijskog izbora.
 
– Kada pacijent ima više od tri-četiri migrenske glavobolje mesečno, dajemo preventivne terapijske lekove, koje oni uzimaju svaki dan, čime se smanji učestalost – priča dr Sretenović. – Često se paralelno primenjuju i lekovi iz grupe anksiolitika, koji imaju funkciju smanjenja stepena anksioznosti-psihičke napetosti.
 
Glavobolju treba lečiti odmah. Prema rečima dr Sretenovića, iako su moderni i efikasni antimigrenski lekovi efikasni bez obzira na to u kojoj se fazi nalazi napad, najbolje je lek uzeti što pre. Čim počne glava da boli.
 
Postoji i određeni režim ishrane kod pacijenata koji muku muče sa migrenom. Neke od namirnica koje mogu da utiču na pojavu glavobolje jesu alkohol, čokolada, punomasni sirevi, lešnici, bademi, orasi…