Umesto u učoniocama, časovi na livadama i farmama
Seoske škole sa neiskorišćenim kapacitetima ili napuštene školske zgrade u ruralnim krajevima Srbije, mogu naći svoje mesto u obrazovnom turizmu koji je kod nas malo razvijen ali ima velike perspektive. Kako je Tanjugu rekao državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković, ovakve škole mogu da postanu značajno mesto u razvoju dečjeg i omladinskog turizma, posebno u realizaciji ekskurzija, škola u prirodi i rekreativne nastave.
Ideja je da napuštene seoske škole, kojih je zbog demografske slike u Srbiji, na žalost, sve više, pretvorimo u ustanove koje mogu primiti pre svega gradsku decu i poslužiti da se izvede aktivna nastava u prirodi ili drugačijem okruženju od uobičajenih učionica. Čitav projekat je u pilot fazi, ali je nekoliko škola krenulo tim putem, poput škola u Tekiji, Mionici, Pranjanima… Ove škole su korisnice sredstava iz međunarodnog projekta UN za podršku razvoju ruralnom turizmu, rekao je Petković.
Nadležni su razvili modele kroz koje se može učiti u skladu sa nastavnim planom i programom ali i steći raznovrsna znanja i iskustava koja nisu vezana za školski program. Jedan od modela je nazvan “Obrazovna farma” gde deca o životu na selu uče kroz svakodnevne aktivnosti na farmi, hrane životinje, neguju biljke, prate proces dobijanja hleba, posmatraju pčele, cede med… Drugi model je “Otvorena seoska škola” koji se primenjuje u školi u selu Pranjani u opštini Gornji Milanovac. Namenjen je deci od sedam do 15 godina iz Srbije i zemalja okruženja. Aktivnosti se odvijaju u školskoj učionici, dvorištu, na livadama, u seoskim domaćinstvima , šumama,uz rečice i potoke… Ova seoska škola program nudi tokom cele godine, a deca se mogu smestiti u etno domaćinstvima .
Program traje od jednog do sedam dana, tokom kojeg deca mogu učiti da tkaju i vezu, da melju žito, prave bombone, savladaju šahovske veštine, prave lutkarske predstave… Tu su i drugi modeli, koji su inače uvršteni u dva dokumenta, u Strategiji razvoja obrazovanja, koja uskoro treba da bude usvojena i u Strategiji razvoja održivog ruralnog turizma u Srbiji, koja je doneta.
“Ovi ogledni primeri trebalo bi da postanu uzor i model ponašanja u nekom narednom periodu”, rekao je Petković.
Korist će, kako kaže, imati i seoska deca, jer će biti u situaciji da se susretnu sa vršnjacima iz grada, biće u ulozi vodiča, interpretatora i kroz dijalog sa njima učiće i dobijati informacije o životu u urbanim sredinama. Obično se iz takvih susreta izrode i uzvratne posete, rekao je Petković i naglasio da je važno za gradsku decu da dobiju priliku da se susretnu sa decom sa sela, pošto danas prevashodni deo populacije živi u gradovima.
