Sakso Banka: Visoke cene nafte ostaju do kraja godine
Danska „Sakso Banka“ prognozira da će cena „brent“ nafte do kraja godine biti na nivou od 115 dolara za barel, izjavio je za novinare glavni sterateg i direktor sektora za listing proizvode kompanije Ole Slot Hensen.
On je rekao da pred energetskim tržištima trnovit put, pošto je geopolitika ponovo izbila na površinu, isto kao i pre godinu dana kada su u centru pažnje bili događaji u Libiji, i na taj način osnažila prirodnu nepredvidivost naftnih tržišta, prenosi ruska agencija RIA Novosti.
Prvo tromesečje je bilo u znaku rasta tenzije između zapada i Irana zbog nuklearnog programa, a istovremeno je porasla i cena sirove nafte, što može da promeni fundamentalnu sliku globalne ekonomije.
Ponuda se topi a tražnja, posebno na tržištima u razvoju ostaje i dalje visoka. U centru pažnje se zato našla Saudijska Arabija i njena sposobnost da povećava eksploataciju, pošsto faktički jedino ta zemlja ima manje-više značajnije slobodne kapacitete, procenjene na oko dva miliona barela na dan.
Cena sirove nafte marke „brent“, koja predstavlja svetski etalon za naftne transakcije, u prvom tromesečju ove godine je porasla za 18 procenata i dostigla maksimalni nivo od 2008. godine.
Tražnja ostaje i dalje visoka uprkos rastućoj ceni za potrošače, posebno u zemaljama zone evra, Velikoj Britaniji i Turskoj, gde je pad deviznog kursa doveo do još većeg poskupljenja nafte.
Uprkos povećanoj proizvodnji u Libiji i Iraku, ponuda je i dalje slaba kao posledica niza manjih obustava ekspoloatacije u Severnom moru, Sudanu, Siriji i Jemenu, kao i zbog manje proizvodnje u Iranu zbog uvedenih sankcija.
„Smanjenje ponude vodi ka trošenju dostupnih slobodnih kapacitaeta, posebno u Saudijskoj Arabiji, tako da se tržište u prvom kvartalu opasno približilo balansu između tražnje i ponude“ rekao je ekspert.
Naftna tržišta mogu da prežive šok smanjene ponude jedino ako imaju dovoljno slobodnih proizvodnih kapaciteta, tako da će narednih meseci osnovno pitanje biti kako da se to ostvari. Nagli i dugotrajni rast cena energenata na kraju će, prema rečima Hensena, isprovocirati fundamentalni preokret, pošto će tražnja početi da opada.
Potrošači mnogih zemalja već plaćaju gorivo mnogo više nego u najgorim danima krizne 2008. godine, a posledice eskalacija cena se sve oštrije osećaju. Cena benzina na malo u SAD brzo se približava psihološkoj granici od 4,0 dolara za galon, s tim što se očekuje da će dostići novi rekord u vreme letnjuih odmora.
Ukoliko se ništa novo ne dogodi na geopolitičkom frontu, cene „brent“ nafte će najverovatnije već u najskorije vreme dostići vrhunac, pošto će rast cena energenata početi da koči rast bruto domaćeg proizvoda.
Libija će ocigledno u aprilu dostići predratni nivo eksploatacije, Irak već proizvodi maksimalne količine nafte u poslednjih 30 godina, a Kina je podigla cene na domaćem tržistu za sedam odsto u martu. Ovi faktori uslovljavaju spor rast slobodnih kapaciteta i potpomoćiće da se tržište nafte izbalansira.
„Cene će međutim u skorijoj perspektivi ostati visoke“, smatra ekspert „Sakso Banke“.
