Doktori protiv korupcije: Zdravstvo – surova realnost miliona građana

Podatak da je Srbija po standardima evropske zdravstvene zaštite na poslednjem mestu u Evropi zvanična je potvrda surove realnosti koju proživljavaju milioni građana Srbije kada im zatreba zdravstvena usluga, saopštila je danas nevladina organizacija Doktori protiv korupcije.

Posle 10 godina pogrešnog reformisanja i potrošenih 15 milijardi evra u javnom sektoru, preventabilne nezarazne bolesti, infarkt, šlog, dijabet poprimaju oblik epidemije. Svake godine od raka oboli 37.000 ljudi. Dok u razvijenim zemljama dve trećine obolelih preživi, u Srbiji dve trećine obolelih umru, navodi se u saopštenju, uz podatak da je Srbija „tragični lider mortaliteta u regionu“.

Sa legalizovanom korupcijom u zdravstvu, potpunom dominacijom politike nad strukom, nesposobnim ali poslušnim upravljačkim kadrom, drugačiji ishod od poslednjeg mesta u Evropi nije bio moguć, saopštili su Doktori protiv korupcije, uz konstataciju da se zdravstveni dinar rasipa bez kontrole, „za finansiranje stranaka i bogaćenje partijskih aparatčika“.

Evropska unija je obmanuta: višegodišnje donacije od 140 milona evra, za projekte unapređenja zdravstva, su završene fijaskom poslednjeg mesta u Evropi, navodi se u saopštenju.

Sindikati: Spore reforme u zdravstvu – nema para


Sindikati zdravstva ocenili su danas da je Srbija loše ocenjena po kvalitetu zdravstvene zaštite u Evropi zbog nedostatka sredstava, sporih reformi i loše opremljenosti.

Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić rekao je danas agenciji Beta da Srbija po stručnosti zdravstvenog kadra ne zaostaje za evropskim zemljama, ali da je u velikom zaostatku kada je reč o opremljenosti i broju zaposlenih.

„Kada je reč o stručnosti kadra, tu smo u skladu sa evropskim prosekom, pa možda čak i iznad toga. Naši stručnjaci su veoma cenjeni gde god da rade u svetu“, kazao je Savić povodom plasmana Srbije po kvalitetu zdravstvene zaštite na poslednje mesto na listi 34 evropske zemlje.

Taj rezultat Srbije je procena Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (Euro Health Consumer Index) za 2012. godinu, koji je juče predstavljen u Evropskom parlamentu u Briselu.

Savić je poručio i da je Srbiji potrebna brža reforma zdravstvenog sistema, kao i veće ulaganje u ovaj sektor.

„Srbija je prema ulaganju u zdravstvo među poslednjim zemljama u Evropi“, istakao je Savić i istakao da je potrebna veća odgovornost rukovodećih u zdravstvenim ustanovama.

„Direktori i menadžment ustanova ne snose nikakve posledice, bez obzira na gubitke. Kada budu snosili odgovornost, drugačije će se ponašati“, kazao je Savić.

Predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost Zoran Ilić smatra da je u zdravstvenom sistemu Srbije najveći problem to što ni oni koji imaju dovoljno para ne uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje.

„Bez sredstava nema ni boljeg zdravstva“, smatra Ilić, dodajući da je problem i u tome što se reforme u zdravstvenom sistemu Srbije sprovode sporije nego što bi trebalo.

Prema njegovim rečima od 2000. godine pa do danas bilo je i pomaka, kada je reč o zbrinjavanju pacijenata, ali oni, ipak nisu dovoljni.

„Bilo je pomaka u opremanju zdravstvenih ustanova, ali još postoje duge liste čekanja, što je nedopustivo“, kazao je Ilić.

Predsednik Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije Dragan Biserić rekao je Beti da je najveći nedostatak zdravstvenog sistema Srbije nedostatak kadra i da će to otvaranjem granica biti sve veći problem.

„Mi Ministarstvu zdravlja najviše zameramo nedostatak kadra i to što u Srbiji sami finansiramo svaku dodatnu edukaciju. Otvaranjem granica taj nedostatak kadra biće sve drastičniji, a nama će ostati ljudi pred penzijom“, kazao je Biserić.

On je istakao da mu još nisu poznati kriterijumi po kojima je Srbija poslednja na listi 34 evropske zemlje po kvalitetu zdravstvene zaštite.

Ministar: Loša materijalna situacija


Ministar zdravlja Zoran Stanković izjavio je danas da rezultati EHCI odražavaju lošu materijalnu situaciju u kojoj se nalazi zdravstveni sistem Srbije.

Stanković je u pisanoj izjavi Tanjugu rekao da svakako kao ministar zdravlja ne može biti zadovoljan time što je Srbija svrstana na poslednje mesto u Evropi od ukupno 34 zemlje po kvalitetu pružanja zdravstvene zaštite.

„Ministarstvo je ukazivalo na dugovanja zbog neplaćenih doprinosa za zdravstveno osiguranje, koja su distigla 840 miliona evra, dugovanja zdravstvenih ustanova od oko 300 miliona evra, isplatu zarada za oko 13.600 neugovorenih zdravstvenih radnika sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja (RFZO) iz sredstava za redovnu delatnost zdravstvenih ustanova, godišnje umiranje oko 5.500 ljudi od tri najčešća karcinoma“, napomenuo je Stanković.

Sve to je, kako je naveo, doprinelo da Srbija zauzme poslednje mesto u Evropi na osnovu tog istraživanja.

Ministar je rekao da je najbolji pokazatelj sa kakvim se problemima zdravstveni sistem Srbije suočava i to što je 1, 25 miliona građana u Srbiji bez ikakvih prihoda koristilo usluge zdravstvene zaštite za koje je država opredelila 670 miliona dinara iz budžeta, dok su troškovi njihovog lečenja u 2011. godini iznosili 22 milijarde dinara.

Uz napomenu da je Srbija prvi put ove godine bila uključena u merenje Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, Stanković je izrazio nadu da će u narednim godinama beležiti pozitivne pomake.

Kako je rekao, u tom pravcu treba prihvatiti predloge kratkoročnih i dugoročnih rešenja problema funkcionisanja zdravstvene službe koje je Ministarstvo zdravlja predlagalo nadležnim državnim organima.

„Stvari koje su loše treba menjati, a tamo gde smo pokazali zadovoljavajući nivo treba dalje da unapređujemo uz angažovanje svih relevantnih činilaca društva“, zaključio je Stanković i ukazao da su podaci predstavljeni u izveštaju delimično poznati i jasni javnosti Srbije.

Prema indeksu EHCI (Euro Health Consumer Index) kojim se meri standard evropske zdravstvene zaštite na osnovu 42 indikatora, Srbija je dobila 451 poen od maksimalnih 1.000, a Holandija, koja je prva na listi, ima 872 poena.

„U zdravstvu nije tako malo novca, koliko distribucija nije bila poštena i korektna“, izjavila je za RTV, predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović.