Gornji Milanovac: Volonteri gase pekaru
Povodom Svetske nedelje Crvenog krsta,od 8. do 15. maja, milanovački ogranak ove humanitarne organizacije predstavio je javnosti probleme s kojima se suočava. Uprkos ogromnim zaslugama u pomoći najugroženijima, mladi volonteri nemaju novca za prostor, gorivo, opremu, hranu i druge potrepštine za pomoć starima i bolesnima, kao i za organizaciju sportskih susreta i koncerata od čijih prihoda pune Fond za bolesno dete.
Bogatiji sponzori su gluvi na vapaje humanitaraca, iako se često hvale rasipanjem novca. Ne odgovaraju im ni političke partije koje obilno troše novac na kampanje i razne prezentacije.
„Naši volonteri uspešno realizuju projekat „Promocija humanih vrednosti“, kroz koji je prošlo više od hiljadu osnovaca. Dragocena je pomoć Omladinsko-terenske jedinice u podeli humanitarne pomoći, naročito u čišćenju snega po zavejanim selima ili cepanju drva potrbnih nemoćnim i starim osobama. Sve to se finansira iz redovnih sredstava naše organizacije. Nažalost, nije se ostvarila ideja da od dobiti koju ostvarimo izradom peciva za školske kuhinje, finansiramo akcije mladih volontera. Pekara zbog nedovoljno posla radi s gubitkom, pa razmišljamo o tome da je zatvorimo,“ upozorava Tomislav Marković, sekretar milanovačkog Crvenog krsta.
Novu opremu pekari su delom darovale prijateljske opštine iz Norveške, jer su milanovački humanitarci želeli da ona bude značajan izvor prihoda za njihove akcije, uz skromna sredstva iz budžeta opštine i ona (ne)očekivana od gradskih donatora.
„Rad pekare počeo je na inicijativu direktora ovdašnjih škola, da bi se poboljšao kvalitet peciva koja deca jedu i da se ustale cene, a dobit ide u humanitarne akcije. Danas, škole sve manje žele da sa nama sarađuju i, što je najbolnije, iz pojedinih škola se čak lobira protiv Crvenog krsta. Asortimanom i kvalitetom peciva koje stalno kontroliše Zavod za javno zdravlje, kao i cenama, veoma smo konkurentni,“ kaže Marković. „Ova organizacija je u poslednjoj deceniji 20. veka najviše ovde radila, spasavala živote i zbrinula nekoliko hiljada ugroženih ljudi, a nije dobila nijedno društveno priznanje. Volonteri i profesionalci Crvenog krsta višestruki su dobrovoljni davaoci krvi.“
Ovi volonteri učestvuju ili su prestižni domaćini seminara u zemljama bivše SFRJ, Španiji, Siriji, Egiptu, Norveškoj … A novca ni za to više nema.
