Analitičari: Oland će nastaviti politiku štednje, Grčka donosi nove glavobolje

Kada američki ulagači počnu trgovanje ove nedelje, moraće prvo da procesuiraju dve globalne vesti – one o izbornim rezultatima u Francuskoj i Grčkoj, ocenjujeposlovni portal CNNMoney.
 
U Francuskoj je socijalista Fransoa Oland odneo pobedu na predsedničkim izborima, otvarajućii pitanja o budućnosti štednje u celoj Evropi.

„Promena u vođstvu donosi nesigurnost jer ne znate tačno u šta ulazite“, rekao je Rajan Detrik, viši tehnički strateg kompanije Schaeffer Investmen Research. „To neće biti signal da krene prodaja, ali nova vlast u Francuskoj može izazvati napetost ulagača koja će se odraziti širom globalnih finansijskih tržišta“, rekao je Detrik.

Oland je u kampanji isticao potrebu da se više fokusira na privredni rast za smanjenje javnog duga, za razliku od štednje, koja je glavni politički recept tokom tri godine evropske dužničke krize. Iako treba videti u kojoj će meri Oland sprovoditi svoj plan rasta, njegovo protivljenje štednji izaziva zabrinutost oko moguće saradnje s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, glavnom zagovornicom štednje.


No, mnogi ekonomisti i tržišni stratezi kažu da će Oland verojatno nastaviti politiku održavanja fiskalne discipline, te takođe nastojati da zadrži dobre odnose s Nemačkom.

Iako može biti nekih „početnih trvenja s Merkelovom“, Oland će na kraju stvoriti svoju vezu s nemačkom čelnicom, rekao je Antonio Barozo, analitičar iz kompanije za politička istraživanja Eurasia Group. „Oland je vrlo pragmatičan“, rekao je Barozo. „On zna da je Nemačka njegov najvažniji partner. Oni će morati da dogovore rešenje za krizu“.

Štaviše, ne postoji toliko razlika između brojnih politika Olanda i Sarkozija. Obojica su obećala da će uravnotežiti nacionalni proračun, iako su se razlikovali u pogledu poreza, pri čemu je Oland obećao da će uvesti porez bogatima.

„Kao što tvrdim već neko vreme, ne mislim da morate biti preterano zabrinuti zbog odlaska Sarkozija i dolaska Olanda, ali mi nećemo upoznati ‘prave boje’ Olandove politike pre parlamentarnih izbora 17. juna „, rekao je u nedelju glavni ekonomista Unicredita Erik Nilsen, za američki poslovni TV kanal CNBC.

U međuvremenu, u Grčkoj su birači doneli strmoglave gubitke vladajućoj koaliciji, otvarajući pitanja o tome kako će se sprovoditi program štednje te problematične zemlje. U Grčkoj je vladajuća koalicija doživela oštar pad podrške u korist stranaka krajnje levice i desnice, koje se odlučno protive uslovima koje su za sanaciju grčkih dugova postavili EU i MMF.


Konzervativna Nova demokratija i socijalistička stranka PASOK, koje dominiraju grčkom politikom već decenijama, zajedno su osvojile manje od 40 odsto od ukupnog broja glasova. To znači da ND i PASOK ne mogu da formiraju još jednu koaliciju, a biće vrlo teško za obe strane da dogovaraju formiranje vlade s dva velika pobednika izbora.

Radikalna leva koalicija (Syriza) najveće je izneneđenje izbora s osvojenih 16,5 odsto glasova, najavila je spremnost da uđe u levičarsku vladu koja će se protiviti uslovima za spašavanje Grčke koje su postavili EU i MMF.


Ako većinska koalicija ne uspe da se dogovori, Grci će se verojatno vratiti na birališta pre leta, što pridonosi velikoj nesigurnost u evrozoni u vreme kada dužnički problemi Španije već drže tržišta na ivici, zaključuje CNBC.