Biljke će puniti rezervoare gorivom
Kako će svet zadovoljiti sve veću potražnju za energijom? Prema dosadašnjem iskustvu, rešenje ovog problema verovatno nam se već nalazi na dohvat ruke, iako će možda proći i nekoliko godina pre nego što ga se prepozna u široj javnosti zbog činjenice da energetski izumi imaju izuzetno dugo razdoblje inkubacije.
Uzmimo za primer hidraulično frakturisanje, poznatije kao frakiranje. U poslednje tri godine, ova tehnika horizontalnog bušenja škriljaca u potrazi za gasom prodrmala je energetski svet i toliko pojeftinila prirodni gas da se usled toga smanjila upotreba uglja i cena električne energije. S istraživanjem tog postupka Ministarstvo energije započelo je još 1980-ih, a početkom 1990-ih izveden je zaključak da je frakiranje dovoljno sazrelo i da se može prepustiti u ruke privatnom sektoru. Ali, navedena tehnika izvršila je uticaj na tržište gasa tek 20 godina posle. No tako dug zastoj nije nimalo neuobičajan.
„Moramo razmišljati dugoročno jer kada na području energetske tehnologije pokušavate napraviti tehnološki pomak, njemu je potrebno najmanje deset do 15 ili 20 godina da izvrši veliki komercijalni učinak“, objašnjava Arun Majumdar, direktor Agencije za napredne istraživačke projekte vezane za energiju, nove kancelarije Ministarstva energetike za finansiranje visoko rizičnih, ali i izuzetno vrednih projekata.
On se u februaru obratio skupu preduzetnika koji su se nadali puno bržoj zaradi. Naime, energetski projekti su zahtevni po pitanju kapitala, a firme su prilično konzervativne, naročito kada je reč o inovacijama u području skupog hardvera. Tako je Dzim Ferland, predsednik i izvršni direktor firme Vestighaus elektrik (Westighouse Electric) naveo da je dizajn za novi reaktor te firme AP1000 izrađen još početkom 1990-ih, a spomenuti reaktor se tek sada počinje graditi, i to u Kini.
U laboratorijama, mladim kompanijama i umovima smelih inženjera postoje još brojne druge, slične, obećavajuće zamisli koje bi mogle izmeniti energetsku kartu sveta 2030-ih. Jedna mogućnost koja je očiglegna jeste biogorivo. Na desetine firmi i laboratorija marljivo rade na pronalasku tajne kako pretvoriti biljke u tečno gorivo, odnosno kako ubrzati prirodni postupak, za koji su potrebni milioni godina izlaganja biljaka visokom pritisku i izuzetnoj vrućini.
Naime, drvno iverje, lišće i niti kukuruza kao i brojne druge nejestive biljke sadrže velike količine šećera koji se može pretvoriti u alkohol, pa stoga i gorivo, baš kao što se u fabrikama etanola radi sa šećerom iz zrna kukuruza. Problem kod nejestivih sirovina jeste što je šećer hemijski zarobljen u njima.
Firma Dupont indastrial biosajns (DuPont Industrial Biosciences) tvrdi da je razvila „enzim za saharifikaciju“ koji oslobađa te šećere kako bi ih svarile bakterije koje izlučuju alkohol stopom od 240 do 270 litara po metričkoj toni pri tek umerenoj temperaturi, pritisku i hemijskim uslovima. Ta firma nada se da će tokom ove godine pokrenuti proizvodnju i postići prekretnicu u svom malom komercijalnom pogonu u Nevadi u Ajovi.
U Medfordu u Masačusetsu firma Agrivida drugom strategijom pokušava da dobije enzim koji će svarivati lišće i stabljike. Umeće nove gene u raznolike biljke tražeći jednu koja će prilikom izlaganja visokim temperaturama i lužnatosti proizvesti enzim koji delimično prerađuje celulozu i oslobađa šećere kako bi se oni zatim pretvorili u alkohol ili druge korisne hemikalije.
Možda se područje energije nalazi u tranziciji sličnoj onoj kakvu je bila doživela informatika, prema inovacijama koje potiču od pojedinaca ili malih firmi. „Ovim se celo područje otvara istim onakvim pristupima iz podruma i garaža koji su zahvatili informatiku kad je IBM prestao biti mesto porekla svake inovacije“, kaže Devin Fidler, menadžer u Institutu za budućnost u kalifornijskom Palo Altu. Fidler smatra da bi i budućnost energetskih inovacija mogla biti fizički malena.
„Biće manje velikih, bombastičnih projekata poput izgradnje nuklearne elektrane i više inovacija lakše kategorije“, predviđa. Ovim se ne želi umanjiti važnost velikih i važnih ustanova poput univerziteta ili državnih laboratorija Ministarstva energetike. Pri Univerzitetu Vajominga (Wyominga), Mark Nortam, dekan Škole za energetske izvore i nekadašnji naučnik u Mobilu, a zatim i Ekson Mobajlu, s Nacionalnom laboratorijom Idaha sarađuje na razvoj pogona u kojem bi se ugalj pretvarao u tečnost, koja bi poslužila kao zamena gorivu.
Tom sistemu bi se dodala oprema koja razbija molekule vode na vodonik i kiseonik i dodaje vodonik ugljovodonicima iz uglja s ciljem unapređenja krajnjeg proizvoda. Za proizvodnju električne energije mogli bi se upotrebiti i modularni nuklearni reaktori, a toplota koju proizvedu pre ili nakon proizvodnje električne energije mogla bi se upotrebiti za raznorazne delatnosti vezane za rafineriju.
