Kina se turskom prugom spaja sa EU

Zvaničnici u Ankari i Pekingu razmatraju ideju o izgradnji brze železnice između najzapadnije i najistočnije pokrajine Turske, Jedrene i Kars.


Vrednost tog projekta se procenjuje na oko 35 milijardi dolara.

Uz planirano povezivanje železničkog projekta Marmaraj ispod Bosfora sa prugom Jedrene-Kars, bilo bi kompletirano povezivanje železničke pruga od najistočnijeg kineskog grada Lianjunganga pa sve do Španije i Velike Britanije.

Jedrene-Kars, najveći projekat u istoriji turske železnice, započet je 2010, i ukoliko bude završen nadmašiće čak i čuvenu liniju Berlin-Bagdad pre Prvog svetskog rata. Predviđeno je da ova linija prolazi kroz 29 pokrajina i smanjujući trajanje putovanja sa sadašnjih 36 na 12 časova.

Sa okončanjem izgradnje linije Jedrene-Kars, očekuje se da će do 2023. ukupna dužina brzih pruga unutar Turske dostići 10.000 kilometara.

Prema sporazumu između vlasti Kine i Turske, potpisanom u oktobru 2010, zvanični Peking se složio da pruži zajmove od 30 milijardi dolara za izgradnju železničke mreže u zemlji koja povezuje kontinente Evropu i Aziju.

Glavni razlog iza interesovanja Kine za projekat Jedrene-Kars, jeste, u stvari, da se preko železničke pruge učvrsti na tržištu evropskih zemalja. Direktna železnička usluga je brža i jeftinija nego putovanje brodovima ili kamionima, i daleko jeftinija od aviona.

Za kineske ili proizvode iz drugih zemalja evroazijskog područja mreže železničkih kopnenih mostova otvaraju mogućnost za uspostavljanje nove i velike ekonomsko-trgovinske aktivnosti duž čitave železničke linije.

U pitanju je tzv. Treći evroazijski kontinentalni kopneni most koji bi povezao jug Kine preko Turske sa Roterdamom u Holandiji.

Kina je do 2011. završila Drugi evroazijski kopneni most, koji ide od kineske luke Lianjungang na Žutom moru kroz kazahstanski grad Družba, zatim preko Centralne Azije, Zapadne Azije i Evrope do nekoliko destinacija na tom kontinentu i na kraju do Roterdama na obali Atlantika. Prvi evroazijski kopneni most prolazi kroz Rusiju duž transibirske železnice, koja je završena 1916. u cilju ujedinjenja ruskog carstva.

Projekat Trećeg evroazijskog kontinentalnog kopnenog mosta počinje od primorskih luka u Gvangdongu, pri čemu će luka Šenžen biti najvažnija. Ova trasa će smanjiti za oko 6.000 kilometara pomorsko putovanje između delte Biserne reke i Roterdama i omogućiće da proizvodi iz prerađivačkih centara na istoku Kine dođu do Azije, Afrike i Evrope. Treći evroazijski kopneni most će prolaziti kroz 20 zemalja u Aziji i Evropi i imaće ukupnu dužinu od oko 15.000 kilometara.