Donatorska konferencija u Sarajevu: Dom za 74.000 izbeglica
U Sarajevu će biti održana Međunarodna donatorska konferencija za prikupljanje 584 miliona evra kako bi „krov nad glavom“ dobilo 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica – ukupno 74.000 ljudi u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori.
Iz donatorskog fonda, Srbija bi trebalo da dobije 335,2 miliona, Hrvatska 119,7, BiH 101 milion i Crna Gora 27,7 miliona evra.
Države regiona bi, pri tom, trebalo da obezbede učešće od 83 miliona evra – od toga Srbija 33 miliona. Srbija bi na taj način u narednih pet godina trajno zbrinula 16.780 najugroženijih porodica, odnosno oko 45.000 osoba izbeglih za vreme rata 1991-1995. iz BiH i Hrvatske i sve preostale izbeglice koji još žive u kolektivnim centrima.
Delegacije zemalja regiona će, kako je najavljeno, predvoditi ministri spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, Hrvatske Vesna Pusić, Crne Gore Milan Roćen i zemlje domaćina Zlatko Lagumdžija.
U radu konferencije učestvovaće visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš, komesar za proširenje EU Štefan File, generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijeri, zamenik generalnog direktora za proširenje EU Jost Korte i glavni zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD u Birou za populacije, izbeglice i migraciju David Robinson. UNHCR-u je potvrđeno da će na skup u Sarajevu doći i bivši komesar UN za izbeglice u vreme ratova na prodručju bivše Jugoslavije Sadako Ogata i njen specijalni izaslanik za Balkan Nikolas Moris.
Fond regionalnog stambenog programa za zbrinjavanje socijalno ugroženih izbeglica, kao i interno raseljenih u BiH, predstaviće guverner Razvojen banke Saveta Evrope Rolf Vencel, a nacionalne programe će izložiti predstavnici partnerskih zemalja.
Nacionalni program za zbrinjavanje najugroženijih izbegličkih porodica u Srbiji, među kojima je i 800 onih koji još žive u kolektivnim centrima, predstaviće zamenik direktora kancelarije za Evropske integracije Ognjen Mirić, dok će srpski komesar za izbeglice Vladimir Cucić govoriti o potrebama preostalih izbeglica u našoj zemlji.
Države zapadnog Balkana udružile su se u rešavanju problema izbeglica i interno raseljenih osoba nakon diplomatske ofanzive Srbije, koja je na konferenciji UNHCR-a decembra 2008. proglašena jednom od pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom.
Srpska diplomatija je tada vladama više od 80 zemalja sveta uputila dokument (Non-paper) u kome je predočila položaj izbeglih i raseljenih i tražila podršku za rešenje njihovih problema.
Kako većinu tih problema nije bilo moguće rešiti bilateralno, Vlada Srbije je pokrenula inicijativu o regionalnom rešavanju izbegličke krize koja je naišla na pozitivan odgovor suseda i međunarodne zajednice. Tako je u Beogradu 28. marta 2010. godine organizovana prva ministarska konferencija na kojoj je konstatovano da problem izbeglih i interno raseljenih lica ni u jednoj od zemalja regiona nije rešen i da je prioritet zbrinjavanje porodica koje žive ispod granice siromastva.
Ministri zemalja regiona tada su se dogovorili o usaglašavanju statističkih podataka o broju, statusu i potrebama izbeglih i preuzeli obavezu da sarađuju u traženju pravednog i trajnog rešenja. Na drugoj ministarskoj konferenciji u Beogradu 7. novembra 2011. usvojena je deklaracija o postizanju sveobuhvatnih rešenja i izradi regionalnog programa zbrinjavanja najugroženijih kategorija izbeglica.
Program je potencijalnim donatorima predočen na marginama konferencije o izbeglicama u Ženevi januara 2012. godine.
Na drugoj ministarskoj konferenciji u Beogradu 7. novembra 2011. usvojena je deklaracija o postizanju sveobuhvatnih rešenja i izradi regionalnog programa zbrinjavanja najugroženijih kategorija izbeglica.
