Poljoprivrednici da sačekaju sa setvom do 1. maja
Zbog učestalih kiša ovih dana poljoprivrednici bi trebalo da do 1. maja sačekaju sa setvom ozimih kultura, pre svega, kukuruza jer može doći do truljenja klica prilikom nicanja, izjavio je Tanjugu stručni savetnik Poljoprivredne stanice Kragujevac Dobrivoje Popović.
„Ne treba sejati dok zemljišna temperatura, na dubini od pet santimetara, ne bude bar do 80 stepeni Celzijusovih, jer bojim se da ukoliko je već nešto zasejano od kukura, može doći do truljenja klica prilikom nicanja“, rekao je Popović.
On je ocenio da je bolje sačekati i setvu obaviti kasnije, ali da ona bude uspešna i da dođe do brzog klijanja i nicanja.
Neka šumadijska domaćina ovih dana počela setvu kukuruza, koja je potom zastala zbog kiše.
Popović je dodao da poljoprivrednici ne treba da koriste kompleksna đubriva u proleće jer, kako je rekao, neće uopšte biti iskorišćena tokom letnjeg perioda kada su oskudne količine vode u oraničnom sloju.
U Šumadiji, koja na području sedam opština ima oko 110.000 obradivih oraničnih površina, poljoprivrednici najviše seju kukuruz i to na površini od oko 50.000 hektara (ha), zatim pšenicu na oko 20.000 ha, suncokret znatno manje nego ranijih godina, a tu su i ječam, tritikale i ovas.
Krmno bilje ima ozbiljnu proizvodnju u Šumadiji, gde, kako je kazao Popović, za razliku od Vojvodine, još uvek postoji stočarstvo, i seje se na površini od 10 do 15.000 ha, od čega 30 odsto čini proizvodnja lucerke i ostalih detelina.
Upoređujući prinose sa Vojvodinom, Popović je istakao da se, kada je pšenica u pitanju, u Šumadiji izaostaje nekoliko stotina kilograma za prosekom, dok je kod kukuruza to dve-tri tone manje suvog zrna po hektaru.
„Zahvaljujući domaćinima koji se maksimalno trude, ovo područje, na primer kod pšenice skoro da postiže prosečne prinose Vojvodine, jer zaostaje za nekoliko stotina kilograma“, rekao je Popović
Prinosi kukuruza u Šumadiji, međutim, ne prelaze pet tona, dok se u Vojvodini ostvari šest, sedam pa i osam tona suvog zrna po hektaru.
Podsetivši da je Šumadija, po količini protočnih voda, najbezvodniji teren u Srbiji, Popović je ocenio da su velike snežne padavine kao i kiše, samo nadomestile prosečne količine padavina za 2011, zbog čega je za poljoprivredne kulture potrebno još kišnih dana.
„Količina kišnih padavina ovih dana je jako mala i ona samo zadovoljava vodni režim na oraničnom sloju, odnosno setvenom sloju“, kazao je Popović
Popović je naveo da je, primera radi, za kukuruz potrebno da padne 400 litara kiše po metru kvadratnom, a u Šumadiji padne oko 200 litara.
